Први круг је показао да у Црној Гори егзистирају 3 до 4 политичке идеје. Зато ме и радује што сам видио по мрежама гласове који траже једину нормалну ствар, а то је укидање предизборних коалиција.
Сви смо свједоци како се последњих пар година све врти око фамозне цифре 41 посланика и стране се скоро по аутоматизму сабирају као „ово су наши, а ово су њихови“, и то је то.
А сурова истина бројки у Скупштини је потпуно другачија. У нашем парламенту тренутно обитава 18 странака, које су ту упале преко 8 листи. Иако су ту ушли иза имена кандидата највеће странке, неке су се раздвојиле након избора и формирале сопствене клубове посланика који воде појединачне страначке политике.
Неки, као ЛП су у клубу посланика са посланицима друге странке, а не оне преко које је Пура добио столицу.
Основни проблем оваквих коалиција је што се расподјела мандата врши одокативно, без увида у реалну снагу тих политичких субјеката. Не зна се колико имају чланова или колико гласача.
Број посланика је само ствар договора између „лидера“.
Нова српска демократија је највећа жртва те уситњености, јер, иако су били стожер побједничке коалиције ЗБЦГ, имају свега седам посланика, што их чини тек трећом партијом у Скупштини.
Посљедице тога смо видјели приликом формирања 15. Владе, али и реакцијом УЦГ која није пристала на формирање прелазне „Лекићеве Владе“.
Имало је то смисла кад су била само два блока, али више нема.
Нема смисла и због тога што су странке углавном недемократске институције у којима чланство има врло мало или ни мало утицаја на формирање посланичких листа.
Зар се на листама појављују људи за које ни фамилија не гласа. Што је мања странка, све више личи на један затворени круг, скоро НВО, од кога користи има само руководство које је само себе изабрало
И зато је вријеме да се то рашчисти.
Да се донесе закон о партијама који ће дефинисати начин избора органа и кандидата исто онако непосредно, како их ми бирамо на изборима.
Да се измијени закон о изборима и забране предизборне коалиције.
Ако већ постоје свега 3‒4 политичке идеје, обједините се сестре и браћо око њих у оквиру 3‒4 странке. А ако постоје разлике око неких ставова, ријешите их на страначким органима.
Тек овако ћемо направити значајан корак ка демократији и само тако неће чланство бити остављено „да још овај пут“ послуша „мудро руководство“.
Па хајде и ово да додам. Kада се незадовољни гласачи Андрије Мандића љуте на све због слабог резултата, само нека погледају број посланика Андрије Мандића у Скупштини.
Загушљиво је, ајмо мало промаје.
Небојша Бабовић
