У Европској унији вероватно од 2035. године неће смети да се продају нови аутомобили на бензин и дизел. Произвођачи су то изгледа одавно схватили. Неки кажу да би половни аутомобили пак могли да доживе ренесансу.
Од 2035. године у Европској унији више неће смети да се продају нови аутомобили на бензин и дизел – барем тако хоће Европски парламент, који је у четвртак изгласао одлуку.
Додуше, сада следе напорни преговори са државама чланицама ЕУ. Оне би до краја јуна требало да изађу са заједничким ставом, а неке, попут Чешке, оштро се противе забрани.
Ипак, како се чује у политичком Берлину, мале су шансе да се бензинци и дизелаши спасу, јер за ову одлуку ЕУ није потребан потпуни консензус па ниједна земља сама не може да је блокира.
Расцеп у немачкој Влади
„Што пре у Европи успемо у овој транзицији и ослободимо се зависности од скупих фосилних енергената, то ћемо боље стајати у глобалној конкуренцији“, каже Катарине Дреге, шефица Зелених у немачком Бундестагу.
Али, у Немачкој, земљи где су аутомобили и мезимци и главна грана индустрије, још нема договора у Влади. Близу милион радних места у Немачкој зависи директно од аутоиндустрије, и још толико индиректно.
Зато баварски конзервативац Андреас Шојер, ранији министар саобраћаја, упозорава да забрана аутомобила значи „деиндустијализацију континента“.
Незадовољни су и Либерали, који са Социјалдемократама и Зеленима чине немачку Владу. Тамо посебно замерају што Европски парламент не оставља могућност да класични аутомобили иду на алтернативна горива, попут водоника.
И збиља, у коалиционом уговору стоји да ће се Влада залагати за е-горива, то јест против забране мотора са унутрашњим сагоревањем уколико не емитују угљен-диоксид.
А опет, неки стручњаци упозоравају да рецимо целе европске залихе водоника нису довољне ни за пет одсто аутомобила, те да је боље алтернативне енергенте користити за авио-превоз, јер авиони тешко да могу да лете на батерије.
Половњаци остају на улицама
Кад би се воља Европског парламента спровела, то не значи да би 2035. класични аутомобили испарили са улица – свако би могао да тера свој ауто, чак и да купи половни. Али, произвођачи више не би смели да праве и продају нова возила са моторима са унутрашњим сагоревањем.
Јенс Гизеке, европски посланик немачких Демохришћана, каже да се претходних дана једва спасавао од лобиста „са свих страна“.
Сам Гизеке је против забране и назива је „насилном електрификацијом“. Каже, могуће да нас чека „Хавана-ефекат“, мислећи ту на призоре из главног града Кубе где се возе прастари аутомобили. Романтично гледано – то су олдтајмери, али практично гледано то су тровачнице.
Нејасно је шта чека тржиште половњака наредних година. Могуће да ће њихове цене расти, јер ће бити људи који неће да возе на струју. Агенција дпа подсећа да је цена половњака и током пандемије скочила, због проблемима у испорукама чипова из Кине.
Аутомобилски гиганти већ спремни
Како год испадне одлука ЕУ на крају, неке државе су још раније саме решиле да постепено избаце дизелаше и бензинце са улица. Тако се у Норвешкој бензинци и дизелаши неће продавати већ од 2025, док за 2030. исто планирају Велика Британија, Шведска, Данска, Холандија и Белгија, а Француска овај корак хоће најдаље 2040.
И сами произвођачи су схватили одакле ветар дува. Тако Џенерал моторс, Волво, Јагуар и Форд већ имају стратегију како да престану са производњом класичних мотора и пређу сасвим на електричне. Слично је најавио и Фолксваген, као и Мерцедес.
„Привреда до 2035. има довољно времена да се припреми“, пише лист Фраје пресе из Кемница. „Зато је претерано узбуђење због забране мотора са унутрашњим сагоревањем, мада ће поједини сектори пропатити.“
Лист подсећа на процене да би у новој индустрији електромотора и батерија могло да никне 230.000 радних места у Немачкој, али да би, укупно гледано, у аутоиндустрији до 2040. било 275.000 послова мање.
„Мала и средња предузећа ће се наћи пред изазовом, и мораће да се промене“, пише лист.
У Немачкој од око 48 милиона регистрованих аутомобила свега 1,3 милиона отпада на електричне. Додуше, ту се види пораст, јер је половина електричних регистрована прошле године.
У земљи има око 60.000 брзих пуњача за те аутомобиле, а процене кажу да је за одрживу мрежу потребно око милион таквих пунионица.
Извор: Дојче Веле
