Пише: Филип Драговић
Има разлога да Црна Гора слави синоћњу побједу Студената у Србији. Сада већ бивши режим, успио је да се посвађа са сваком бандером у Црној Гори. Да затегне односе и са српским политичким партијама и са СПЦ у Црној Гори. Са свима осим да Миланом Кнежевићем. И са политичком структуром повезаном са зградом Бемакса… Милан их је отворено и братски подржао, до краја. А Бемакс-ови политичари, преко својих медија, одигравали су дупле пасове са њима, таргетирајући „неподобне“. Довољно је упоредити ДПС-ов „Удар“ и Вучићев „Црни бокс“, па ће свакоме бити јасно о чему овдје пишемо. Мандић, Јоаникије, Спајићева Влада… нашли су се под истом баражном ватром, истих бљувотина како из Београда тако и из Подгорице…
Зато у ЦГ сви славе са изливима очигледног одушка. Сви осим Милана. А зашто слави организација повезана са Бемакс-ом? Чему ватромет са њихове мрачне куле? Можда су у питању неки подземни разлози и нерашчишћени рачуни из времена нескривених заједничких бизнис подухвата. О томе ћемо ваљда некад нешто сазнати, када тужилаштва крену да раде оно за шта су плаћена.
Други разлог би могао бити примитивни националистички свјетоназор са антисрпском оријентацијом. Знате оно: држава = господар. То бар овима из зграде Бемакс-а не треба објашњавати. Они једино тако разумију политику. Е сад, при таквом свјетоназору, њима би могло изгледати да се нешто лоше десило Србији синоћ јер је „један човјек“ изгубио деценијску власт.
Ко у Црној Гори подржава студенте у Србији, а ко им се лажно представља?
Па сад онако, анти-српски славе. Треће би могло бити оно још плиће и примитивније: некад смо владали заједно и дуго смо се вољели (сјетите се Селаковићевог говора на конгресу ДПС) а онда сте се ви радовали нашем поразу 2020! Е сад се ми радујемо вашем….
Изузев ових крајње ниских и политички неартикулисаних разлога, политичари из Бемакс-а и сви остали „Камо-сјутра“ мудраци, не да немају разлога да славе и праве ватромет, него би морали да уприличе једну комеморацију. Чему?
- Политици „једног вође“
- Политици срастања политичке и породичне моћи, преко грбаче грађана.
- Политици најприје јуришања у одбрану Косова (и истурања других да гину), а потом остављања на цједилу истих тих људи… и на Косову, и у Книну.
- Политици најмонструознијег опањкавања политичких противника и прављења од њих државних непријатеља.
- Политици отворених и беспризорних напада на СПЦ, и на све оне у њој који се „више боје Бога него људи“…
Нико пристојан ни цивилизован није доживио ватромет са Бемакс зграде као неку природну ствар, већ прије као „бљување ватре“ немани која осјећа и види свој политички крај. Они, наравно, имају своје грађанско право да се нечему радују или да глуме ту радост, али је наше право да им не дамо заједно у исто слављеничко коло са младошћу која вјерује у демократију, у институције, у владавину права и све оно по чему су газили, господа са обале Рибнице заједно са господом из Београда на води.
