Субота, 24 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

За главног уредника Српске књижевне задруге изабран Никола Маринковић

Журнал
Published: 1. јануар, 2024.
Share
Никола Маринковић, ФОТО: Приватна архива
SHARE
Од краја јануара ме­сто главног уредника Српске књижевне за­друге преузеће Никола Ма­ринковић (1988), критичар и есејиста млађе генераци­је.
Никола Маринковић, ФОТО: Приватна архива

До сада је, од 2009. го­дине, на тој дужности био Драган Лакићевић (1954), песник и романсијер, ко­ји је у СКЗ био од 1992. најпре као уредник. Пре две годи­не отишао је у пензију, али му је због редакцијских потреба продужен мандат.

Одлуку је донео Управни одбор СКЗ, чији председ­ник Мило Ломпар, за „Но­вости“, каже:

– Свесни потребе да се рад СКЗ-а унапреди и про­мени, у складу са новим околностима за књижевност и књигу уопште, одлучили смо да на место главног уредни­ка поставимо Николу Ма­ринковића. Афирмисан као књижевни критичар, као проучавалац књижев­ности, са дугогодишњим уредничким стажом, упо­знат са новим технологија­ма у представљању књига, Никола Маринковић стоји на почетку прелазног раз­добља у СКЗ. Оно треба да у нашу кућу унесе дух мо­дерности и очува значења традиције, да остане знак достојанства и старине и, истовремено, постане адреса на којој своја де­ла проналазе и млади и афир­мисани писци и научници.

Драган Лакићевић, Фото З. Јовановић

Уз напоме­ну да му је изузетна част и велика одговор­ност што је иза­бран за главног уредника наше најстарије из­давачке куће, Никола Марин­ковић, изјавио је за наш лист:

– Српска књижевна за­друга је до сада била ба­штиник најважнијих кул­турних традиција нашег народа у целини. У оквири­ма „Кола“, „Савременика“, „Атласа“, „Мале библиоте­ке“ и других познатих еди­ција стварала се, то се сло­бодно може рећи, историја модерне српске књижев­ности и тако треба да буде и у столећу пред нама. Без обзира на све теоријске мистификације последњих деценија, и даље чврсто верујем да се уметничка вредност ипак може пре­познати са оне стране свих идеолошких подела, што се надам да ће читаоци ви­дети и кроз нове наслове у познатим корицама. Зато бих волео, када једног дана будем подвлачио црту као мој часни претходник, да могу да кажем да се пое­тички плуралитет српске књижевности огледао у За­другиним издањима, а да се кроз њено „Коло“ гради­ла велика прича о богатом идентитету наше културе.

Мило Ломпар, Фото М. Анђела

Као важан део предсто­јећег посла Ма­ринковић истиче комуникацију са млађим генера­цијама:

– Навике чи­талаца се време­ном, и све брже мењају, тако да ће Српска књижевна задруга морати да пронађе начин да се и њима обрати. Тај велики задатак, који сви за­једно дугујемо вредности­ма које ова велика кућа за­ступа и баштини, неће бити мање важан. У несталном и променљивом свету, Срп­ска књижевна задруга биће сигурна лука и поуздан во­дич. Јер, у подлози свих на­ших избора које доносимо како у вези са садашњим тако и у вези са будућим историјским искушењима, култура је увек онај чини­лац који односи превагу код одлучивања. Зато сам сигуран да ће ово путова­ње, започето 1892. године, трајати још дуго испред нас – закључује нови главни уредник СКЗ.

Угледни критичар и тумач

НА Филолошком факултету у Београду, на коме је запослен као истражи­вач сарадник, Маринковић завршава докторску дисертацију из српске књижевности. Непуну деценију извршни је уредник издавачке куће Catena mundi, где је припремио више од стотину наслова и руководио капиталним издавачким пројектима. До сада је објавио више од 180 књижевих критика, есејистичких и научних радова, приредио је два зборника, о српској авангарди и Достојевском, као и иза­бране текстове Бранислава Нушића, Владимира Дворниковића и краља Петра Првог Карађорђевића. Био је члан многих угледних књижевних жирија, међу којима је и онај који одлучује о награди „Меша Селимовић“, коју додељују „Новости“.

Извор: novosti.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Дејан Пековић: Да се на Еуру не понови ријалити из Kатара
Next Article Да ли европски фудбал чека велика подела: Све о новој „суперлиги“ – формат, клубови, паре

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Избори у Турској: Раст трошкова живота велики тест за председника Реџепа Тајипа Ердогана

Плаћала сам 4.500 лира (220 евра) за кирију прошле године, али мој станодавац је рекао…

By Журнал

Милош Лалатовић: Блажени Августин – контраверзни светитељ

Пише: Милош Лалатовић Блажени Августин је светитељ, који је живио у четвртом вијеку нове ере.…

By Журнал

Путовања скупља због рата у Украјини

Интересовање грађана за путовања током предстојећих празника је велико, изјавио је за РТС Александар Сеничић,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Свечано отворен 75. филмски фестивал у Кану

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3ПолитикаСТАВ

Михаило Радојичић Шок: „Спушти Његоша на српски разум и резон“

By Журнал
МозаикПолитика

Хуманитарни слом у Појасу Газе, Хезболах на граници, опасност од ширења рата: Прст на обарачу и страх од Армагедона

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3СТАВ

Обрачун код ОK неморала

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?