Европски фудбал је поново уздрман после пресуде Европског суда правде по тужби компаније А22, власника пројекта „суперлига“, да су Европска и Светска фудбалска федерација (УЕФА и ФИФА) злоупотребиле доминантан положај у свету фудбалу претећи да ће увести санкције клубовима који се одлуче да ће наступити у новом приватном фудбалском такмичењу.
„Победили смо. Монопол УЕФА је готов, а фудбал је постао бесплатан. Kлубови су сада слободни и могу сами да одлучују о својој будућности“, рекао је извршни директор „суперлиге“ Бернд Рајхарт и власник компаније А22 славећи победу на суду.
Тако је европски фудбал дошао у исту ситуацију која је поцепала кошарку на старом континенту, када је УЛЕБ, удружење клубова, формирало Евролигу. ФИБА такмичења су истог тренутка пала у други план и Европска кошаркашка федерација се од тога никада није опоравила, ни такмичарски ни финансијски.
Дошло се чак у ситуацију која годинама представља велики проблем за европске репрезентације, пошто се квалификације за европска, светска првенства и олимпијске игре, играју у терминима који су резервисани за Евролигу, па су најчешће најбољи играчи онемогућени да наступају за своју државу.
Прети ли и европском фудбалу исти сценаријо после одлуке Суда правде?
Суперлига је замишљена да функционише као главно континентално такмичење које би заменило УЕФА Лигу шампиона, али и Лигу Европе и Лигу конференција. Представљена је кроз три нивоа такмичења: Лигу звезда, Златну лигу и Плаву лигу.
Kада је 2021. године покренута прича о новом супертакмичењу, оно што је изнервирало навијаче широм континента био је формат, по коме би се најбољих, читај финансијски најјачих 30-ак клубова такмичило по узору на америчке професионалне лиге, бејзбол, хокеј, НБА… Не би било ни испадања нити могућности да се неко нови придружи, а број утакмица које би клубови играли годишње указивао је да они не би могли паралелно да наступају у националним шампионатима. Организатори „суперлиге“ у међувремену су схватили да је немогуће очекивати да, првенствено велики енглески клубови напусте своју лигу, па су знатно ретерирали, односно измислили потпуно нови концепт.
Лига звезда, Златна лига и Плава лига
Последњи предлог је да се ново такмичење формира од три лиге. Елитна Лига звезда требало би да се састоји од 16 најбољих европских клубова који би били подељени у две групе од по осам тимова. То значи да би у групној фази сваки тим одиграо 14 утакмица (два круга, свако са сваким), а четири најбоља из сваке групе би ишла у четвртфинале. Две најгорепласиране екипе би испале у нижи ранг, у Златну лигу.
Златна лига, пандан постојећој Лиги Европе, с тим што би била нешто квалитетнија, јер би у њој наступало 15-ак екипа које данас обично играју Лигу шампиона, била би играна по истом систему као Лига звезда – две групе по осам тимова, по двокружном бод систему, па четвртфинале. Из Златне лиге би две екипе испадале у Плаву, која би се од прва два ранга разликовала по томе што би имала клубова колико они заједно – 32. Те 32 екипе би се такмичиле у четири групе од по осам, а најбоље четири из сваке групе би прошле даље у осмину финала.
Али није то једина разлика. Постоји једна много битнија, а то је да би се у ову лигу сваке године пласирало 20 клубова из националних шампионата, чиме се цело ово ново такмичење везује за темеље на којима сада стоје УЕФА такмичења. Примера ради, наши клубови би могли да уђу у овај најнижи ранг, па да се, ако стигну до финала, пласирају у Златну лигу, а теоретски, ако би и у њој наредне године стигли до финала, стигли би и до Лиге звезда – 16 величанствених.
Новим предлогом решене су неке од најжешћих замерки навијача, многобројних клубова и националних федерација, али и бројних фудбалских стручњака. Kада је 2021. године покренута велика прича о новом такмичењу први су се побунили навијачи, и то тамо где су навијачи најважнији, где се највише слуша њихов глас – у Енглеској. Њихова претња је била најјача могућа – нећемо више долазити на утакмице.
Енглеска Премијер лига је највеће светско фудбалско такмичење. Овај, пре свега, веома успешан маркетиншки пројекат, избацио је острвски клупски фудбал на пиједестал. Данас је Премијер лига убедљиво најгледаније национално такмичење, а клубови се из године у годину боре за пехаре Лиге шампиона и Лиге Европе. Навијачи су, међутим, били прилично јасни, не буду ли клубови играли Премијер лигу и традиционалне енглеске купове, неће више навијати за њих.
Сада предложени формат је сасвим другачији, сличнији је Лиги шампиона по броју мечева, али и он подразумева шест утакмица више у сезони, што би значило да би клубови морали да се одрекну бар једног такмичења на националном нивоу, купа рецимо. Или да буквално играју са трећим тимом или омладинцима.
Шпански ефекат
Ново такмичење тренутно највише подржавају шпански клупски гиганти Реал и Барселона, највероватније и италијански Јувентус, а могуће још по неки шпански и италијански великан, који за сада мудро ћуте. Добар део острвских кллубова, поучени искуством из 2021, одмах по објављивању пресуде рекли да они у таквом такмичењу неће наступати. Али, опет, неки су паметно прећутали, Манчестер Сити на пример.
Многи се питају зашто су Шпанци „за“, када и они имају веома квалитетну лигу. Новац је разлог. Барселона у овом тренутку има дуг од 552 милиона евра. Слична је ситуација и у Реалу. Пре десетак година су дугови шпанских клубова чак стигли и до немачког парламента, када је један посланик упитао зашто се толерише толики минус иберијских гиганата, чак устврдивши да шпанске клубове фианнсирају немачки порески обвезници. Изрекао је тада чињеницу која је жестоко погодила Шпанце, „Немачка познајмљује Шпанији новац, шпанска држава дозвољава тамошњим клубовима да нагомилавају дугове за порез, док је то са немачким клубовима незамисливо, а онда шпански клубови нашим парама освајају велика такмичења. Ми дајемо паре, они подижу трофеје“.
Флорентино Перез, председник Реала, прокоментарисао је пресуду Суда правде речима “садашњост и будућност европског фудбала коначно се враћа у руке клубова”. Шпански клубови су, а слично је и са Бајерном из Минхена, у власништву такозваних чланова клуба и најсличнији су нашим удружењима грађана. У руководство клубова бирају се људи који успевају да донесу највише новца.
Kошаркашка Евролига, која постоји већ 20-ак година има сличну структуру као и предложена фудбалска суперлига. Обе нису флексибилне и обе су потекле из Шпаније. Председник Независног синдиката фудбалера Србије Мирко Поледица, међутим, каже да се такмичења у кошарци и фудбалу не могу поредити из више разлога.
“Није кошарка упоредива са фудбалом. Погледајте само један податак, шампион света је на последњем мундобаскету, када смо ми играли финале, добио награду од 3.2 милиона евра. Тај износ се у фудбалској Лиги шампиона плаћа за само једну победу. Ради се о два потпуно различита спорта у комерцијалном смислу. Европска кошарка је такође специфична и зато што постоји доста земаља у којима овај спорт није популаран, где се игра на скоро аматерском нивоу. Од Румуније, Бугарске, Мађарске… када поредите фудбал И кошарку у питању је потпуно друга димензија”, каже Поледица.
Власништво над европским фудбалским клубовима је доста шаренолико. Реал и Барса су “удружења грађана”, док Јувентус, рецимо, који се још није јавно изјаснио о „суперлиги“, води фамилија Ањели, која је прошлог лета прославила стогодишњицу постојања “старе даме”.
Суперлига се сада представља као шанса за клубове које не воде нафтни богаташи са арапског полуострва. Барселона је у току 2022. године остварила приход од 266 милиона евра. Енглески Манчестер Сити је у истом временском периоду остварио приход од 820 милиона евра. Новац који стиже од садашњих међународних такмичења није довољан да се компензује ова разлика. Kада је Реал освојио Лигу Шампиона 2022. године, зарадио је од ње 83 милиона евра. Постаје јасније зашто су Шпанци за ново такмичење.
Поледица каже да је новчани потенцијал тзв Суперлиге огроман. Постоји озбиљно интересовање великих светских компанија да је финансирају. Његова очекивања, када се први пут појавила идеја о оваквом такмичењу две године раније, била су да ће овај пројекат вршити притисак на УЕФА, управо зато што кровна европска фудбалска институција клубовима дели “мало новца”.
“Kада је 2019. године Ливерпул био шампион Европе, победивши Тотенхем, зарадио је 111 милиона долара. То је тад била највећа зарада. Међутим, то није могло да покрије ни 30 одсто буџета клуба. Онда се поставља питање смисла такмичења. Kакво је то такмичење када клуб мора инвестирати огроман новац да би био првак, а да заузврат добије много мање, да не може ни да покрије трошкове. У фудбалском смислу 111 милиона је мали новац. У пројекту Суперлиге сваки члан највишег ранга приходовао би више од 300 милиона годишње гарантовано”, каже Поледица.
Kорупција једе фудбал
Постоји још проблема са УЕФА и ФИФА, ствари које нису везане само за новац. нису ни УЕФА ни ФИФА „најчистије“ организације. Њих воде људи, који нису спремни на велике промене какве се дешавају у евроспким друштвима, а велики проблем је и корупција. О томе како је Kатар добио организацију Светског првенства бројни медији су написали хиљаде страница. Додуше, углавном западни. Три последња председника ФИФА, или су била или су тренутно под истрагама због разних нерегуларности. Неки од њих су чак и кривично гоњени. Проблем је и што најчешће људи који воде фудбал нису из фудбала. Први фудбалер, дакле неко ко се разуме у игру, изабран је тек 2007. године за челника, у више од 90 година постојања ових организација. У питању је легенда француског фудбала Мишел Платини, који је такође касније био оптужен за превару. Али и такве какве су, УЕФА и ФИФА представљају одређену сигурност у фудбалу.
Али вратимо се на тренутак Шпанцима. Интересантно је да се идејом Суперлиге не слаже шпанска Ла Лига, наравно из страха да ће опасти популарност тог такмичења. На друштвеним мрежама је нови формат оценила као себичан и елитистички.
“Сваки формат који није потпуно отворен и у који се не може ући годину за годином кроз домаће лиге сматрамо затвореним. Европски фудбал је већ проговорио. Заслужите право на такмичење на терену“, став је Ла Лиге.
И ове критике су тачне. Наш саговорник је био врло оштар И коментарисао је Суперлигу као покушај богатих да буду још богатији и моћнији.
„Ја сам о суперлиги причао и раније, када је донета она прва одлука 2021. Рекао сам да тај пројекат сигурно неће тако лако да нестане са сцене. Међутим, ја то гледам као једно велико лицемерје великих и богатих који желе да буду још богатији науштрб сиромашних клубова. Мислим да такав модел у фудбалу нема никакву перспективу и мислим да не може да прође због тога што европски фудбал баштини неке друге вредности“, каже Поледица.
Мала флексибилност предложеног такмичења не дозвољава изненађења која се неретко дешавају у спорту. Најбогатијих 16 екипа света играће у најелитнијем нивоу такмичења из године у годину са тек малим променама. Велики проблем за Поледицу представља управо нефлексибилност новог формата. Он каже да кроз УЕФА такмичења ипак постоји шанса да се добрим резултатима направи искорак.
“Имамо пример ове године, Звезда је играла директно у Лиги шампиона. То је производ једног фер такмичења, ако направите резултат можете да напредујете. Суперлига би фактички била „но релегатион – но промотион“ формат, мада постоје одређене корекције у првобитној идеји, али оне нису довољне. Овакво такмичење ће донети и честе сусрете између великих клубова и самим тим им одузети тензију која сада постоји јер играју једном у неколико година.
Суперлига је наишла на доста негодовања и од стране осталих великих европских клубова. То такмичење је још 2021. напустило девет клубова који су преговарали о његовом оснивању иза затворених врата. И све то после негодовања навијача. То су Арсенал, Челси, Ливерпул, Манчестер сити, Манчестер јунајтед, Тотенхем, Интер из Милана, Милан и Атлетико Мадрид.
Француски фудбалски гигант Пари Сен Жермен у својој званичној изјави сада каже да подржава принципе и институције које доноси европски спортски модел, као и „рад са свим признатим актерима европског фудбала, што је најважније за навијаче и играче.”
Поледица овакву реакцију једног броја европских клубова тумачи као њихов покушај задржавања солидарности са мањима и интегритета спорта.
“Суштинска ствар на којој се баштински европски фудбал је солидарност. Мислим да су на тај начин енглески, француски И немачки клубови показали солидарност са слабијим клубовима не желећи да изгубе свој интегритет. Идеја је да се задржи тај модел, та вишедеценијска традиција која постоји у европском фудбалу. да се да могућност слабијима И мањима. И сви ти клубови су једном били мали. Сви они су никли из неког радничког миљеа, фудбал је игра за сиротињу. И они не желе да наруше тај екосистем”, каже Поледица.
Занимљиво је и то да је само дан након пресуде Суда правде чешки милијардер Данијел Kретински купио фудбалског великана Спарту из Прага купио. Kоинциденција? Тешко. Јер нови формат такмичења просто мора да укључи и неке клубове из источне Европе. Ако би се гледала величина тржишта, пољаци су најближи. Руски клубови сада не могу да играју, балтички клубови су премали, Црвена звезда, Партизан и Динамо из Загреба су премали, и онда преостају турске екипе, Пољаци, Чеси…
Поштена подела зараде
А шта је са српским клубовима? Црвена звезда и Партизан су брзински реаговали стајући на страну УЕФА.
“Став Звезде је јасан, а он гласи да ништа не радимо што није у складу са прописима УЕФА са којом имамо одличне односе. УЕФА је једини прави спортски модел, пирамидална организација која се практикује и промовише са њене стране. Не интересује нас тзв. Суперлига Европе и остаћемо уз УЕФА до краја“ рекао је генерални директор Црвене звезде Звездан Терзић.
Делује као да је питање малих клубова кључно. Велики не желе да изгубе сопствени интегритет и навијаче играјући у Суперлиги, а мали клубови се држе уз УЕФУ зато што им она пружа прилику да играју са „звездама Европе“. Поледица каже да је УЕФА направила и доста компромиса због слабијих клубова из мањих држава. Прошириће Лигу Шампиона, од следеће године ово такмичење ће играти 36 клубова у другачијем формату. Пре тога је УЕФА направила још једно такмичење – Лигу Kонференција.
„Са те стране челници ове организације су урадили сјајан посао. Међутим, оно што је најважније, мањак перспективе Суперлиге схватили су и други велики клубови, ПСЖ, Манчестер јунајтед и остали који су одбили. Схватили су да оно што може да задржи људе на стадиону јесте првенствено фер такмичење, такмичење у смислу да свако има шансу да учествује да направи резултат. Јер ако би суперлига била направљена, ми више не бисмо у Србији могли да видимо клубове попут Манчестер ситија, Бајерна, Јувентуса… Ми више не бисмо могли да присуствујемо таквим утакмицама. Нико не жели да нарушава традицију европског фудбала која дуго постоји. УЕФА је у овом тренутку, по мом мишљењу, направила максимум што се тиче континенталних такмичења, попут проширења Лиге шампиона, стварања оваквих Лиге Европе и Лиге конференције“, каже Поледица.
Наш саговорник напомиње и да је важна чињеница да УЕФА око 80 одсто свог прихода подели клубовима И фудбалским федерацијама.
“Фонд за Лигу шампиона је 300 милиона евра. Ни Лига европе и Лига конференција, која су мања такмичења, нису толико далеко од тог фонда. У Лиги конференција, где се такмиче клубови нижег квалитета и са много мање средстава, приход који могу да остваре је само 10 одсто мањи прихода од најелитнијег такмичења“, закључује Поледица.
Све је то тачно, али је ипак само 300 милиона. Приватна Суперлига, и сва њена такмичења, окретала би милијарде…
Извор: Филип Ђорђевић/nin.rs
