Пише: Вукашин Караџић
“Мислим да је то генерацијски”, дала је “дијагнозу” својих вршњака бруцошкиња са Факултета политичких наука.
Генерација доскорашњих матураната а садашњих бруцоша, на својим леђима је понела велики део терета побуњене Србије иако се ретко помиње кад се нађу раме уз раме са академском заједницом.
У разговору са бруцошима “Време” доноси њихова размишљања и визију будућности у Србији.
Генерација у којој се „нешто“ преломило
Студенткиња прве године Факултета политичких наука Калина Томић каже да су на њу пресудно утицала актуелна збивања у Србији:
“Завршила сам пољопривредну школу, смер за ветерину. То је био мој план. Међутим, он се променио. Читава ова ситуација је утицала на мој одабир факултета. Почела сам више да обраћам пажњу на политику и на стање у нашој држави него раније. Ова ситуација јесте утицала на све нас. Раније нисмо знали за боље, нисмо ни разумели како све функционише, али смо онда отворили очи”.
Њена колегиница Петра Јадранин, матуранткиња Обреновачке гимназије, а сада бруцошкиња ФПН-а, сматра да је интересовање одувек било ту, али да је актуелни тренутак омогућио да се оно материјализује.
“Матуранти нашег годишта су већ имали то нешто у себи, само је сада све то због ситуације у којој живимо дошло до изражаја. Такви људи се све више препознају сада и на факултету. Имамо о чему да причамо у вези са политиком јер се дешавају ствари које интензивно утичу директно на наш живот. Било је тога и пре, али та догађања нисмо схватали озбиљно. Сада се људи са истим идеалима и амбицијама лакше препознају”, каже Петра Јадранин за “Време”.
Још један бруцош са ФПН-а, Матеја Младеновић, био је као гимназијалац један од водећих координатора протестних акција које су они организовали у Обреновцу. Младеновић сматра да је талас који су покренули студенти после пада надстрешнице повукао и средњошколце да покажу солидарност са будућим колегама.
“То се најбоље види ако упоредимо ситуацију са трагедијом у Основној школи ‘Владислав Рибникар’ и нерегуларним изборима 2023. године. Оне су такође могле да доведу до блокада, али нису. У ситуацији у којој ФДУ улази у блокаду, па онда остали факултети, па Јовина гимназија у Новом Саду, па београдске гимназије, десила се промена и у нашој средини која је реално мала. Генерација за коју се до јуче сматрало да само буљи у телефоне и игра игрице, одједном има потребу да се солидарише са осталима”, каже Младеновић.
Вукашин Караџић: Суперстарови ТикТока народни посланици – „Помаже Бог напредни безумници”
Матуранти и децентрализација бунта
Када се у данима након тог кобног 1. новембра 2024. студенти преузели главну реч, средњошколци су показали висок ниво интересовања и солидарности. Управо тај средњошколски покрет одиграо је кључну улогу у “децентрализацији” бунта и попуњавању студентских редова тамо где они у почетку нису могли да “добаце”. Док су студенти у првим данима блокада деловали углавном у већим универзитетским центрима по Србији, покретачка снага у мањим градовима били су средњошколци.
Младеновић објашњава да је у првим данима било изузетно тешко пробудити пасивне грађане, посебно у месту какво је Обреновац.
“Ми смо били једна од првих гимназија која је ушла у блокаду и уједно смо заједно са Математичком, Гимназијом Свети Сава, Петом и Тринаестом остали најдуже у блокади на нивоу целе Србије. На првом пленуму сви су били присутни, од прве до четврте године, укључујући готово све професоре и целокупну школску управу. Скоро па једногласно је изгласана блокада школе. Професори су стали уз нас – више од три четвртине колектива било је у обустави рада. Почетне акције су биле врло једноставне, то је било прво 15, па касније 16 минута тишине, које смо организовали код поште, код гимназије или код цркве”, присећа се Младеновић.
Слично искуство има и његов колега са факултета Никола Радишић. Пошто Медицинска школа у Краљеву коју је похађао тада није била у блокади, Радишић се придружио акцијама суграђана.
“Било је тешко јер је у почетку на протесте излазило, на пример, 100 људи. То убија мотивацију. Након што су се људи видели да у томе учествују средње школе, почели су да излазе у све већем броју. Сада је Краљево један од градова у којем се протестовало скоро сваки дан и људи су увек били уз протесте”, каже Радишић.
Како је растао број људи на улици, расла су задужења и одговорност матураната. С временом су на себе преузимали организацију свих круцијалних акција у овим местима, од шеснаестоминутне тишине, до дочека и збрињавања више стотина студената који су пешке путовали на протесте од града до града.
Устацни патриотизам
Оно што је карактеристично за ову генерацију и што се показало као предност јесте одсуство чврстих идеолошких стега. Традиционалне линије политичких подела којима су оптерећени старији сматрају се превазиђеним док се у средиште стављају институције и владавина права. То се може посматрати као последица тога што већини први сусрет са политиком нису била испразна препуцавања политичара, већ озбиљна трагедија која је директна последица корупције и дисфункционалних институција.
“На личном нивоу, схватио сам да морам да сарађујем са великим бројем људи и да морам да се прилагодим. Морате да нађете основни заједнички именитељ са осталима, а за нас је то био уставни патриотизам. Нема више подела на левицу и десницу, са свима мора да се сарађује”, каже Младеновић.
“Генерација која буљи у телефоне”
Многе ствари на којима им старији замерају матуранти су користили као своје оружје. Најочигледнији пример јесу друштвене мреже. Петра Јадранин је као матуранткиња била задужена за комуникацију и односе са јавношћу. Она каже да су мреже биле основни канал за комуникацију са суграђанима, другим гимназијама и студентима.
“Најважније су друштвене мреже иако смо упоредо са тиме лепили и плакате намењене малом делу грађана који их не користи. Мени је та улога легла савршено пошто од малена волим да се бавим видео-монтажом и сликом. Инстаграм профил који смо направили помогао нам је приликом ступања у контакт са студентима у блокади око организације”, објашњава Петра Јадранин.
Шта бруцоши замерају старијима…
Не фали критике бруцоша упућених старијима. Студент ФПН-а Иван Ахац је као матурант учествовао, између осталог, у организацији студентских шетњи и он сматра да се могло реаговати и много раније.
“Погрешили су што нису реаговали на бившу власт која је и даље ту”, сматра Ахац. “И данас је Ивица Дачић у Влади, а Вучић је био министар информисања деведесетих. Дакле, човек који говори ‘сто за једног’ и даље је на челу државе. Да не причамо о људима из Демократске странке који су прешли у СНС. Радиће се на томе да се то више не дешава.”
Калина Томић на то додаје да јој смета што међу старијима влада уверење да они као појединци немају утицаја на политичке токове. “Самим тим мисле да њихово учешће у политици није важно. Навикли су да живе у зони комфора и плаше се промена. Онда долазимо до овога што сада живимо”, каже она.
… А шта опозицији
Матеја Младеновић каже да се њему лично чини како већина опозиције не разуме тренутни политички моменат и да нису дорасли ситуацији.
“Сетимо се када је Скупштина изгласала низ закона без било какве расправе и давања речи опозицији. То је практично био државни удар, а поједине опозиционе групе су и даље наставиле да улазе у Скупштину и да се са њима расправљају, чиме су им дали легитимитет. Мислим да они конкретно не гледају довољно далеко”, каже Младеновић.
Он примећује и да већина грађана то препознаје.
“Тотално ми је невероватно да неки политички актери позивају на више колона или више листа. Поставља се питање: ако са једне стране имаш студентску листу, а са друге уједињену или подељену опозицију – ко би пре гласао за њих него за студентску листу? Стално се говори ‘океј, ми ћемо пружити подршку студентској листи, али ко ће бити на студентској листи?’. Студентски покрет практично кроји политичку слику у Србији већ годину дана и најјачи је политички актер. Они су ти који номинују листу. Дакле, зна се ко је номинује, а питате се ко ће на њој бити. То је проблем, који само иде у корист режиму”, каже Младеновић.
Гојко Перовић – Косовски завет – посвећено Митрополиту Амфилохију
Дан после
Било да се распишу превремени или редовни, избори ће бруцоше сачекати макар негде на пола студија. А док те борбе, за које се они увелико припремају, не дођу на ред, бруцоши ће, како кажу, настојати да се грешке из прошлости не понове и да се променама приступи темељно.
За Ивана Ахаца сам пад режима није довољан за успостављање квалитетнијег живота, већ променама треба приступити темељно.
“Прво пречешљати апсолутно сваку институцију од Уставног суда до градских општина. Никако не сме да се заборави шта се радило – посебно полиција, тужилаштво и судство. Нема онога ‘нема везе, било па прошло’, него да се реагује у складу са законом, да видимо ко је шта радио и које је законе кршио”, каже он.
Матеја Младеновић види две могуће варијанте.
“Након пада режима, Србију видим или као петооктобарску или као шестооктобарску Србију. Или ће се направити иста грешка да не размишљамо о дану после остављајући исте оне главне контролне механизме коруптивних радњи, или ће се, с друге стране, извршити оно што се требало извршити ‘6. октобра’. Под тиме мислим да се уђе у детаљну промену система где нећемо дозволити да се овако нешто поново догоди. За то постоје различити механизми, не мора то нужно бити лустрација, већ да се постави основа и да се ојача правна држава. А чини ми се да још увек не гледамо на то, већ само на тај дан када режим буде пао”, закључује он.
Избори, кад год се они догодили, биће прилика да се у оквиру ове генерације још једном то “нешто” преломи. Да ли ће то бити случај, зависиће и од околности које се овде мењају из сата у сат. Али ако су бруцоши нешто показали за ово мало више од годину дана, то је да знају да и са најтежим околностима изађу на крај.
Извор: Време
