Пише: Вук Јеремић
Када је бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел у септембру 2021. године дошла у опроштајну посету Србији, осим о Косову и европској перспективи региона, стандардним темама у сусретима званичника, разговор се, на изненађење многих, повео и о литијуму.
„Ако се интересује цео свет, онда се интересујемо и ми“, рекла је Меркел потврђујући да је тема експлоатације литијума била део званичних разговора са председником Србије Александром Вучићем. То је тренутак када је већина грађана Србије схватила да је ово знатно шира прича од саме компаније Рио Тинто и њихових намера да рударе литијум у долини Јадра на западу земље.
Након што је тема литијума две године била стављења на чекање, Александар Вучић ју је у недавном интервјуу лондонском Фајненшел тајмсу активирао рекавши да може, под одређеним условима, да се очекује да наредног месеца дочека пословне и политичке лидере Европе, како би формално најавио почетак пројекта. Вучић је ову најаву евидентно чувао док не прођу локални избори, јер се показало да питање рударења литијума у Србији и те како има своју политичку тежину. Најава пројекта дошла је у тренутку када Србија коначно улази у период где избори на неком нивоу нису на видику.
Ипак, далеко од тога да су изборни циклуси у Србији једини ограничавајући фактор у одлуци да се почне са копањем литијума. Док је Вучић чекао повољан тренутак да објави одлуку, у Европи одавно откуцава сат.
Литијум се налази у средишту европске зелене транзиције, намере ЕУ да до половине века достигне митску климатску неутралности и престанак емисије угљен-диоксида. Битан корак до тог циља представља „чишћење“ саобраћаја, због чега је на нивоу Уније донета одлука да се од 2035. године забрани регистрација нових возила са моторима са унутрашњих сагоревањем. Од те године, сваки нови аутомобил у ЕУ мораће да буде електични.
Аутомобилска индустрија у ЕУ је претходних деценија један од битних генератора привредног раста. Међутим, последњих година како је цела индустрија кренула да се удаљава од фосилних горива, Европа је почела да губи трку са конкурентима, у првом реду са америчким и кинеским произвођачима. А да би задржала конкурентност, ЕУ мора најпре да реши проблем литијума.
Електични аутомобили се покрећу на литијумске батерије, а Европа има велики проблем да дође до овог, најлакшег од свих познатих метала. За разлику од Кине, која контролише већину налазишта литијума, Европа сав свој прерађени литијум увози. Различите анализе долазе до сличних закључака – европске аутомобилске компаније су обезбедиле мање од 20 одсто литијума који ће им бити потребан уколико планирају да 2035. обуставе производњу мотора који иду на бензин и дизел. А притом ће потражња за литијумом само расти наредних година.
То доводи до питања понуде. Ако већ не могу да купе и увезу онолико литијума колико им је потребно, Европа мора да покуша да пронађе литијум на „домаћем терену“. Студије су установиле да у Европи постоји 27 налазишта литијума у Европи, од чега је у десетак комерцијална експлоатација изводљива. Налазишта се налазе у Француској, Ирској, Немачкој, Португалу, Шпанији и Великој Британији. Међутим, оно где је експлоатација најизгледнија у овом тренутку – то је управо пројекат Јадар у западној Србији.
Како је Вучић рекао у недавном интервјуу за Фајненшал тајмс, пројекције кажу да би у Јадру годишње могло да буде произвођено око 58,000 тона литијума годишње, што би било довољно за 17 процената електичних аутомобила у Европи. Ако се тај број упореди са студијама о тренутном снабдевеношћу европског тржишта литијумом, испада да би у Србији могла да се производе иста количина литијума коју Европа тренутно увози из целог света.
Колико питање литијума озбиљно схватају у Бриселу говори и то што је Европска комисија још 2018. године усвојила стратегију по којој је обезбеђивање сирових материјала дефинисано као питање од прворазредног значаја. Од тих сировина, литијум се врло високо котира. У марту прошле године Европски савет је усвојио и Закон о критичним сировинама, који треба да ојача аутономију ЕУ у сектору ретких минерала и смањи зависност, у првом реду од Кине. Паралелно са усвајањем закона, у ЕУ раде на постизању стратешких споразума са земљама ван Уније, а који се фокусирају управо на критичне сировине.
Поводом најновијих тврдњи о могућем отварању рудника литијума у Србији, уз укључивање Европске уније, Јохана Бернсел, потпаролка Европске комисије за унутрашње тржиште, рекла је за Еуропеан Wестерн Балканс да ЕУ остаје посвећена уласку у стратешко партнерство о критичним сировинама са Србијом. На званичном порталу ЕК наводи се да су државе са којима Унија има стратешко партнерство у наведеној области, између осталог, Аргентина, Конго, Норвешка, Казахстан. А баш се за једну од земаља са ове листе недавно ухватила и председнице Скупштине Србије Ане Брнабић, лобирајући за ископавање литијума, када је изјавила да ће Србија постати као Норвешка пре и после открића нафте. На то је реаговао Саво Манојловић, лидер покрета Крени-Промени, и истакао да ће грађани Србије од литијума имати користи као народ Конга од дијаманата.
У Србији је тачка на експлоатацију литијума стављена почетком 2022. године укидањем просторног плана за пројекат Јадар, након серије еколошких протеста. Протести су били непосредно пре парламентарних избора, а већ након што су се сабрали резултати, почеле су прве назнаке да власт није баш драге воље одустала од рудника литијума. Александар Вучић је у више наврата јавно прекоревао себе због тога што је поклекао под притисцима, а и други званичници су давали сличне изјаве.
Индикативна је била и судбина петиције за усвајање мораторијума на експлоатацију литијума коју је покренуо покрет Крени-промени. Наиме, они су скоро 40 хиљада потписа грађана предали скупштини, желећи да иницирају народну иницијативу, али су се потписи негде загубили.
И док је власт тврдила да је невољно одустала од пројекта Јадар, истовремено су у септембру 2023. године Вучић и потпредседник Европске комисије Марош Шевчович потписали Писмо о намерама у правцу успостављања стратешког партнерства у области критичних сировина. Међутим, период за објављивање овог договора није било најсрећнији, пошто су у Србији опет предстојали парламентарни избори.
А потпис на писму о намерама је дефинитиван доказ да власт у Србији никада није имала ни намеру да одустане од експлоатације литијума. Сада када су локални избори окончани, дошло је време да се отворе све карте. Еколошки активисти најављују репризу масовних протеста, а још се чека да Вучић и домаћој јавности образложи на шта је све пристао и под којим условима. Једна ствар је извесна, шта год да се буде дешавало, дешаваће се под будним оком Европе, жељне литијума.
Извор: НИН
