Пише: Вук Бачановић
Морбидно и недуховито у смислу одсуства духа. То је прво што ће свако са имало присебности помислити о билбордима који су након гласања о Нацрту УН резолуције о Сребреници осванули у Бањалуци. Симулација екрана за резултате из кладионице на ћошку кажу да смо ми, негеноцидан народ у водству наспрам колективног запада и његових савезника 109:84. Па ипак, морбидно и недуховито наспрам чега?
Бивша америчка амбасадорка при УН-у Ники Хејли једна од највећих лобиста “државе Косово” је приликом посјете Израелу потписивала гранате израелске војске које ће, за који дан, масакрирати цивиле у Рафи. На њима је такођер написала поруку цијелог колективног запада за палестински народ: “Довршите их!” Поруке на оружју увијек су биле ритуалног и окултног карактера. Њихова сврха је побједа над непријатељем. А непријатељ колективног запада на челу са САД-ом је од Вијетнама до Сирије, углавном, било становништво које не може да се одбрани, али може, на овај или онај начин, да послужи у сврху пропаганде о борби за “цивилизовани свијет” и његове вриједности. Ако је вјеровати ријечима Хакији Мехољићу о америчкој понуди Алији Изетбеговићу и мушкарци Сребренице су истој категорији, а државна безбједност Србије структура од које су се злочини могли наручити. Биле Мехољићеве ријечи истините или не, потомци убијених Сребреничана су доживјели да њихови мртви очеви и браћа буду симболички постројени за рат против палестинског народа.
Ники Хејли, као експонент исте политике која се након 30 године досјетила патње Сребреничана, у том смислу, није никакава аномалија, као ни њене ријечи. Присјетимо се Џоа Бајдена и његове лажи о ирачком оружју за масовно уништење. И тада је било ријечи о Сребреници као симболу тобожње бриге колективног запада за муслимане. Мртви Сребреничани, дакле, нису први пут симболички постројени. Између осталог и због те опсјене су значајан дио Бајденовог гласачког тијела чинили управо амерички муслимани. Због тога се Баједнова побједа прослављала у Сарајеву. Ритуално понижење је цијена империјалне хуманости. И то је јасно и Златку Лагумџији и Емиру Суљагићу и спремни су да је наставе плаћати, па макар то значило да сутра и сами потписују израелске пројектиле.
Вук Бачановић: Ми (ни)смо идиоти
Вратимо се на бањалучке билборде. У контексту исмијавања дијалболичне хипокризије колективног запада, да нису толико недуховито и глупо осмишљени, они не би слали погрешну поруку. Међутим, не може се игнорисати да их прави она иста памет која пред западњацима и даље не препушта да истакне да се Војска Републике Српске у Сребреници борила против “исламских терориста”, својевољно се уклапајући о смрдљиве остатке остатака америчке пропаганде након 11. септембра. Али то је, као и у случају недостатка јасне артикулације о карактеру злочина у Сребреници, један од показатеља непостојања стварне српске националне политике и стратегије. Бањалучки билборди би, у случају њеног постојања, можда и могли имати смисла, али као интегрални дио ријалити опсјенарског наступа Вучићевог естаблишмента, они нису ништа друго до оно што већ закључисмо: морбидност и одсуство духа. Односно, симбол духа времена у којем и Срби и Бошњаци још увијек марширају у строју Ники Хејли, ма колико себе убјеђивали да то није тако.
