Пише: Вук Бачановић
Недавно сам на интернету налетио на видео непознатог човјека који, позивајући се на „Срце таме“ Јозефа Конрада, објашњава колико страхује од „нормалних“ људи данашњице.
Једини начин да будеш „нормалан“ у оваквом друштву јесте да будеш саучесник у стварима које су нељудске… ђаво нашег доба није застрашујућег сатанског и демонског изгледа. Он је млитави, осредњи биједник. Хоћу рећи, нема ништа посебно у њему, и људи су будале што падају на све његове трикове, јер ти трикови уопште нису нарочито добри.
Начин на који се батинашки режим Александра Вучића као и његови опскурни таблоиди обрачунавају са ученицима Карловачке гимназије који су, без проблема, прозрели владин лажно-моралистички циркус у вези оставке министра Весића, указује управо то.
Просјечни Србин/Српкиња у визури напредњачког режима је млитави, осредњи биједник, пројектовани зли простак заробљен вулгарно-насилничким интерпретацијама националног идентитета, осуђеник на системско психичко злостављање за које мора исказивати дубоку захвалност, или ризиковати изопштење из таквог „друштва“, само како би постао жртвом лажне опозиције, која ће га или довести до потпуног бесмисла и лудила или вратити у напредњачку матрицу.
Ђаци Карловачке гимназије, још увијек малољетни, не желе постати материјал за изградњу цивилизације млитавог биједништва. И невјероватно колико их се Вучић уплашио. Слањем полиције и страначког силеџијског олоша на средњошколце, Вучићев режим доказује од чега је саткан и због чега је у паничном страху поставши свјестан своје илузије да је тако могуће довијека владати.
Али авај, Вучић нема алтернативу. Забраздио је у канализацији коју је сам пројектовао до нивоа из којег више нема повратка. Карловачка дјеца гледају кроз отворени шахт оне за које се чини да су горе, а заправо су доље и не дају се оманути да је смрдљива вода пуна устајалих излучевина у којој су Вучић и његови послушници потопљени до грла угодно станиште и једина могућа реалност.
Али не само Вучић и његови послушници.
Језиво празнословље саткано од презира према чињеницама, на пуком лапрдању и поквареном лагању млитавост, осредњост, биједништво, то су, без икаквог претјеривања формуле успјеха у Србији и ван ње. Вучић није измислио оригиналан систем, он га је само копирао.
Шелдон Волин, један од најпознатијих америчких социолога, творац је појма „инвертовани тоталитаризам“ који дефинише (постојећи амерички) систем у којем економски супер моћни ентитети попут корпорација, врше суптилну, али суштинску контролу над друштвом које наизглед дјелује демократски. Према истој теорији, као резултат ових процеса, код популације, с временом долази до све већег осећаја немоћи и политичке апатије, што води даљем удаљавању од идеала политичке равноправности и демократије.
Провалили су то храбри средњошколци из Карловаца, као и њихове старије колеге са факултета широм „цивилизованог свијета“ којима Бајденова и Трампова полиција такођер објашњава које су то претпоставке живљења „нормалног“ медиокритетског и слабићког живота.
Они неће куцати срцем таме.
