Најсрећнија Српкиња, чији гроб данас росе топле сузе народне благодарности, красе невен-вијенци народне милоште у ибасипљу срдачни благослови свијех добријех Срба! Вјечан јој покој, објавио је ,,Глас Црногорца“ 1895. године и тим ријечима обавијестио јавност да је умрла војвоткиња Стана Петровић (рођена Мартиновић), мајка владара Црне Горе и, како пише у тексту, првог Србина – књаза Николе.
Најсрећнија Српкиња, чији гроб данас росе топле сузе народне благодарности, красе невен-вијенци народне милоште у ибасипљу срдачни благослови свијех добријех Срба! Вјечан јој покој, објавио је ,,Глас Црногорца“ 1895. године и тим ријечима обавијестио јавност да је умрла војвоткиња Стана Петровић (рођена Мартиновић), мајка владара Црне Горе и, како пише у тексту, првог Србина – књаза Николе.
Лист је написао да је војвоткиња била украшена врлинама праве српске домаћице, да је рођена у кући Мартиновића коју је за сва будућа српска покољења велики Петар Други опјевао, а да је посебно важно што је лози Петровића одгојила сина који је постао утјеха свим Србима.
– А сврх свега, велика војвоткиња Стане родила је и одгојила кући Петровић Његоша књаза Никола, препородитеља Црне Горе, утјеху цијелог српства, написао је ,,Глас Црногорца“ и додао да се зато може рећи да је она оставила овај свијет као најсрећнија српска мати.
Она је, како пише даље, оставила праунучад братском народу Русије, односно царској кући Романова, као и кући бесмртног Карађорђа.
– Около њезине постеље лебђели су најњежнијом синовљом љубављу Први Србин и најплеменитија српска Књагиња… Ваистину, најсрећнија до данас српска Мати, истиче се у тексту.
У гласилу књажевине Црне Горе писало је даље како упокојена војвоткиња припада малобројним Српкињама које су рађале узвишене владаоце и давале их на дар свом српском народу, а књаз Никола је, како је нагласио ,,Глас Црногорца“, прослављени српски владалац.
– Ова велика Српкиња Богом је била одређена да Црној Гори роди Господара, Височанство данас срећновладајућег књаза Николу Првог, који се у великијем дјелима својијема на срећу свога народа сјајно прославио као иједан до сада српски владалац, закључује се у тексту који је објављен на Цетињу у фебруару 1895. године.
Извор: ИН4С
