Пише: Вук Бачановић
Мирољуба Петровића памтим још из времена када је, као адвентистички проповједник, варао сиротињу држећи „научна“ предавања о томе како је све што читамо у уџбеницима биологије, геологије, генетике, археологије и историје тотална лаж и како се морамо поуздати у његово вулгарно дословно тумачење Светог писма, иначе нам нема спаса.
Када је тај бизнис пропао, или када су сами адвентисти схватали да им је контрапродуктиван, на ред је дошла трговина тинктурама и осталим надри-љекаријама у пакету са обновом Душановог царства, за које се ускоро испоставило да је само друго име за Вучићево царство. Популарни Петровић добија видео колумну у Информеру у којој, између осталог јури батином људе који су изградили нешто на „његовој земљи“, објашњавајући како је потпуно беспотребно чекати пресуду неког тамо суда како би се установиле неке тамо небитне чињенице о имовинско-правним односима. Узми батину и удри душмана. Некако су се такве Петровићеве поуке сасвим случајно, а како би другачије, поклопиле са уништавањем сиротињске имовине на мјесту гдје је требао да никне Београд на води.
И уништена је.
А Мирољуб сада има ново радно мјесто: Црна Гора. У специјалном обраћању у црногорској ношњи најавио је своје пресељење у Цетиње и у ту сврху, барем како тврди, снимио патриотски спот „Срце Србије“, предмнијевајући да је то срце, управо Цетиње, односно Црна Гора. Наравно, све и један црногорски вулгарно националистички портал се нашао згрожен новим актом свођења Црне Горе на србијански округ, или изборну јединицу па макар то био округ Мирољубове интерпретације срца.
Што сваком са имало памети говори за кога ради ово предузеће.
За Србе у Црној Гори? За владу Црне Горе? За СПЦ?
Тешко.
Цурење података са Скај апликација нам је показало на који начин контролисани медијски картели у смијешним постјугословенским државицама функционишу као систем спојених ноћних посуда. Блебетави провокатор попут Мирољуба Петровића сада је најпотребнији црногорској опозицији на челу са ДПС-ом, посебно како се ближе ванредни избори у Подгорици, а знамо да ово не би био први случај изнајмљивања београдских кловновских позера како би се намакао глас више слуђене масе, која се држи у стању престрављености да ће неко да дође и отме јој државу. Напокон, када је црногорска опозиција предсједника Србије тако љубазно почастила панегириком који је у његову част, поб(ј)едиоца Америке и осветника Косова, недавно написао Андреј Николаидис, онда је ред да јој деспот узврати особом сличне памети и друштвене функције.
Не знамо да ли се Мирољуб Петровић заиста сели на Цетиње, али уколико се то заиста догоди, нема сумње да ће се осјећати као код куће, с обзиром на збирку беспризорних лудака и лудакиња који су, како смо се увјерили из Скај апликација, увијек на располагању поштеним домаћинима неправедно оптуженим чак и за таква гнусна дјела као што је трговина наркотицима. Ни мало се не радујем помисли на емисију у којој мишљења о Црној Гори размјењују Мирољуб Петровић и Дарко Шуковић јер је количина одвратности приликом таквих уприличења одавно превршила могућност смијања од муке.
У случају Петровића и његових пандана из редова црногорских националиста, стародревна изрека „Ја теби војводо, ти мени сердаре, а обојица знамо колика смо *овна“ у овом контексту функционише сасвим обрнуто и гласи: „Ја теби бабарого, ти мени караконџуло, а обојица знамо колико смо средстава од тога инкасирали“. На чији рачун. Наравно зато јер смо *овна.
