Пише: Вук Бачановић
Дејан Шошкић, професор Економског факултета у Београду, некадашњи гувернер Народне банке Србије, 27. кандидат на побједничкој Студентској листи и човјек чије се име спомиње међу могућим кандидатима за будућег премијера Србије, нашао се суочен за врло озбиљним оптужбама. Наиме, 30. октобра 2026. године, редакција Вучићевићевог таблоида Информер, под насловом „Још један срамни удар на православље: Дејан Шошкић отворено поручио да треба мењати календар СПЦ и ускладити га са католичким!“, изнела је оптужбу да Шошкић напада Српску православну цркву и да се залаже за напуштање православне традиције. Повод је било његово мишљење о реформи календара, које је претворено у вијест о непријатељском удару на националну светињу.
Чим је професор (заправо некада давно) споменуо календар Милутина Миланковића, у редакцијама самопрокламованих таблоидно-порнографских чувара православља оглашена је узбуна. Вијест је била страшна: човјек би да се Божић слави 25. децембра! Дежурни уредник наредио је да се затворе прозори, запали тамјан и хитно купи џепни црквени календар. Посљедња наредба изазвала је извјесну нелагоду, јер је постојала опасност да га неко заиста отвори и прочита.
Ако је вјеровати џепном календару у издању СПЦ, Божић се слави, пазите сад, 25. децембра. Вијековима по важећем јулијанском календару. Тај датум данас одговара 7. јануару грађанског, грегоријанског календара. Посриједи нису два Христова рођења, него два начина рачунања конкретног датума. Да је римски Јулије Цезар могао претпоставити какве ће све псеудотеолошке посљедице имати кориштење његовог календара, вјероватно би се радије цијели живот бавио узгојем купуса.
Али шта је тринаест дана наспрам родољубља медија који се због најогавније пропаганде и уништавања људских живота налази пред гашењем? Шошкић је, заправо, говорио о реформисаном јулијанском календару Милутина Миланковића, усвојеном на свеправославном скупу 1923. године. То се, међутим, показало још опаснијим. Јер ако се прихвати календар који је саставио Србин, а који за непокретне празнике усклађује датуме са грегоријанским, православље ће, по логици узбуњених редакција, бити неповратно покатоличено. Једини спас састоји се у томе да српски научник не смије бити превише српски.
У замишљеном штабу за одбрану празника формиран је зато посебан календарски вод. Водник је саопштио да је 25. децембар непријатељски датум и да свако ко га изговори мора доказати да није агент Ватикана. Један војник стидљиво је примијетио да на црквеном календару управо тако пише. Одмах је кажњен због уношења дефетизма у јединицу, а календар је послат на вјештачење. Комисија је закључила да је календар дефинитивно православни из православне патријаршије и штампарије, али да је дефинитивно имао контакте са екуменистима.
Највећи проблем представља могућност да неко постави и потпитање: ако је 25. децембар католички, шта су радили сви они српски православни преци који су га вијековима славили прије календарских реформи? Одговор је јасан: нису били довољно обавијештени о будућим телевизијским програмима истински православног магазина Информер.
Истовремено, у Црној Гори већ постоји супарничка академија календарског безумља. Тамо је историчар Бобан Батрићевић својевремено објаснио да се прије 1918. Божић славио 25. децембра, али га је потом Србија, уцвиљеним Црногорцима, под пријетњом биолошког истрјебљења, доставила 7. јануара. Према том схватању, краљ Александар I Карађорђевић није само мијењао државне границе него је командовао и Земљином путањом. Астрономи широм свијета су то прешутали, вјероватно из страха од злогласне краљевске жандармерије.
Тако се напокон указују двије велике школе балканске ћаци хронологије. Дукљанска тврди да је Србија насилно одузела 25. децембар. Напредњачка да се 25. децембар подмукло враћен како би уништио српство. Први траже да се датум ослободи српске окупације, други да буде ухапшен као перфидни католички шпијун.
Сам 25. децембар, преморен од саслушања цијеле бригаде напредњачких и дукљанских ћација, избезумљено понавља да никуда није одлазио.
У медију који поштује минимум етичких стандарда и историјских чињеница расправљало би се о томе треба ли мијењати црквени календар, да о томе одлучује Црква и какве су посљедице реформе. Неко би споменуо и културолошке аспекте жеље за очувањем „старог“ календара и због чега је то већинска жеља православних вјерника. Међутим, у постојећој ситуацији је кључно питање потпуно другачије: Да ли је број 25 способан да ради против државе без страног финансирања?
Предлажем зато заједничку комисију оба табора. Нека Батрићевић утврди ко је украо децембар, а сада већ опозиционо гласило истинских православних вјерника Информер ко га је покушао прошверцовати назад.
Нека сједници присуствује и један изгужвани џепни црквени календар, али под условом да му се претходно одузме право гласа.
Јер ако би проговорио, могао би срушити читаву напредњачко-дукљанску пропаганду једном
једином реченицом:
„Драги ћаци, Божић је 25. децембра.“
