Пише: Вук Бачановић
На Цетињу је, уочи нове 2026., по најаутохтонијем од свих аутохтоних црногорских календара, утврђена нова методологија установљавања поријекла породице Петровић-Његош – свечано, лабораторијски и са толико самопоуздања да би и сам Дарвин затражио њено изузеће из теорије еволуције. Дакле, окупили се људи у Галерији Центра за културу, не да гледају умјетничке слике, већ хромозоме, јер шта су умјетност и историја у односу на Y-хромозом који, како је саопштено, никада нигдје није ишао, нити је икад однекуд дошао, него је ту, пазите, одвајкада, чучи под Ловћеном и чека да га неко коначно открије на прес конференцији.
Извршни директор нечега што што се назива „Црногорски ДНК“, мртав озбиљан, саопштава да је ДНК анализа потврдила да Петровићи нису из Турске „како се то до сада вјеровало“. Фијууууу… добро је, ријешена једна од највећих мистерија човјечанства: није Његош пао с пророковог бурака, него с камена. Наука је проговорила, и то јасно: није Турска, матер јој муслиманску, него медитеранско-балканско-античко-хеленско-илирско-римско-племенско-брдско-планинска, а таква никада и ни у ком случају није могла залутати у Турску – све је то доказано у једном брису штапића.
Хаплогрупа је то. И то не било каква, него EV-13, што у преводу значи:
E – Ево нас
V – Вазда смо ту
13.000 – година прије Христа, отприлике, вјерујте ми на ријеч.
Вук Бачановић: Гринч који је украо 25. децембар – дукљанска школа хронологије | Журнал
Подгране су ту од антике, од Илира, од Римљана, од свих који су пролазили, али некако само Петовићи нису никад прошли – они су били стационарни као стијене, док су се империје око њих, по правилу, урушавале, вјероватно због тога што нису откриле постојање тако генијалне владарске куће са тако уникатном хаплогрупом.
А онда долази круна излагаља:
„Ова хаплогрупа никад није отишла одавде нити је дошла ниоткуд ка нама.“
Послије овога су сви контрааргументи стјерани у ћошак и осуђени на смрт. То више није генетика, то је онтологија. То је хромозом који није мигрирао, није се мјешао, није залутао, никада му није издат ни један пасош, никада се није пренио на „оне који су дошли“, или неке који нису одавде. Сједи, ћути и траје. Племенски. Брдско-планински. Вјечан.
А сада озбиљно, односно, запитајмо се како би функционисало друштво које би овакве тврдње узело здраво за готово, угледајући се, наравно, на третирање поријекла владарске породице. Није да желим да дајем идеје протагонистима тезе о хаплогрупи која „није дошла ниоткуд ка нама“, већ да изразим озбиљну забринутост о таквој могућности, јер је барем суманутост она особина које нам у Црној Гори и шире никада није мањкало.
Ако стварно прихватимо да је припадност нацији или етничкој групи – која је, да подсјетимо, превасходно социјална, историјска и политичка категорија – ствар хромозома, онда више није важно шта говориш, у шта вјерујеш, у којој култури си одрастао, него шта ти каже Y-хромозом кад га упиташ: „Јесам ли ја наш или њихов?“
Докле би то довело?
До посебних школа:
– школа за I2a,
– школа за E-V13,
– интегративна настава за R1a и R1b (али одвојени улаз, да се различита поријекла не помијешају).
До кафића:
– „Код старосједиоца“ (улаз само уз доказ о хаплогрупи),
– „Хапло-бар Balkan Deep Roots“,
– „Autochthon Lounge – no migrants since Neolithic“.
До паркова:
– дјечије игралиште за „брдско-планинске хаплогрупе“,
– клупице за „оне што су дошли у VI вијеку“, или, још горе „из Турске“.
– и, наравно, један мали, зађубрени парк за „неаутохтоне“, негдје уз локалну депонију.
И све то, пази сад парадокса над парадоксима, не долази од неких транспарентних лудака са капуљачама и бакљама, него од самопрокламованих грађанских, прогресивних, антифашистичких кругова, који су нам управо открили нову, лабораторијски стерилну еугенику. Нећемо ми више рећи да је неко „нижа раса“, не, не – ми ћемо уљудно саопштити да је „генетички неаутохтон“. И то звучи тако културно, скоро европски.
Вук Бачановић: Ако су џелати крстоносни мученици — шта смо онда ми? | Журнал
Послије приче о српском кринџу који је украо црногорски Божић како би уништио миленијумску црногорску традицију оданости 25. децембру, ово је, без конкуренције, друга најлуђа извала у регионалној дисциплини: Како бити антифашиста, грађаниста и расни еугеничар типа доктора Менгелеа у исто вријеме.
Укратко, ради се о новогодишњој честитци. За нову 1941.
Због тога је и ово, вјеровали или не, новогодишњи текст.
И кад већ јесте новогодишњи: читаоцима желим све најбоље у години која долази — здравља, мира, среће, ситних радости и великих олакшања. А изнад свега, што мање овакве беспамети: што мање галеријских прес-конференција на тему „ко је однекле дошао“, што мање епрувета као замјене за историју и традицију, што мање хромозома као аргумента у политичкој расправи и што мање лабораторијског морализма који људска бића демонски дијели на „аутохтоне“ и „неаутохтоне“.
