Од почетка деловања свеобухватних економских санкција Запада против Русије, њена трговинска размена са Индијом се скоро учетворостручила
Две године након почетка специјалне војне операције Русије у Украјини своде се биланси и утисци у многим областима: од процена броја жртава и размера разарања, преко утицаја које она има на међудржавне односе и међународни поредак, до последица које има по локалну, европску и светску економију.
Сам рат и санкције Запада против Русије имају дубок политички и економски утицај и на Азију, где се ових дана изнова дебатује о економским престројавањима које су санкције проузроковале и о односима између Москве с једне и Пекинга, односно, Њу Делхија с друге стране.
И док је продубљивање економске сарадње између Русије и Kине очекивано, с обзиром да Вашингтон и његови војнополитички савезници те државе схватају као своје геополитичке такмаце и својим притисцима их практично гурају у међусобни загрљај, посебну пажњу аналитичара у Азији привлачи Индија као земља великог привредног потенцијала која има сложене и затегнуте односе с Kином и која би због тога, прижељкује војнополитички естаблишмент Запада, могла да се у будућности у већој мери политички, економски и војно приклони САД.
Индијска економска политика противна жељама Вашингтона
У склопу тог зближавања са САД, а у светлу чињенице да продор руске армије у Украјину представља кршење суверенитета независне државе и Међународног права, Индија би могла и требала, верују у Вашингтону, да помогне Западу у његовом настојању да дипломатски и економски изолује Москву.
Но, Њу Делхи, чини се, остаје веран својој вишедеценијској политици несврставања, која укључује и одржавање блиских односа са Москвом – две године након отпочињања специјалне војне операције та чињеница се сада може јасно емпиријски доказати кроз економске податке.
Наиме, пре почетка рата у Украјини, пишу источноазијски медији, у финансијској 2021. години, на Русију је отишло свега 1,3 процента укупне индијске спољне трговине. Изражено у новцу, то је била сума од само 13 милијарди америчких долара. Међусобна трговинска размена две земље дуго је била практично једнодимензионална, јер је њен највећи део отпадао на куповину руског наоружања и војне опреме. Сматра се да је Њу Делхи од Москве у прве две деценије овог века пазарио оружје вредно укупно око 40 милијарди долара.
Међутим, услед санкција Европске уније и окретања Москве према азијским тржиштима, у фискалној 2022. години извоз руске нафте у Индију је скочио готово 13 пута, са мање од две и по, на скоро 32 милијарде америчких долара. Ово упркос томе што је Русија била избачена из међународног система банкарског плаћања SWIFT, што је драстично отежало њену трговину с иностранством. Удео Русије у индијском увозу сирове нафте тако је те године досегао чак 19 посто, захваљујући чему је највећа земља света заузела високо друго место међу снабдевачима државе потконтинента енергентима.
Вишеструко је скочио и увоз руског угља и ђубрива па се Русија, која пре рата у Украјини није била ни међу првих 20 индијских спољнотрговинских партнера, изненада попела на четврту позицију међу земљама које извозе у Индију – укупни обим трговине између две земље са поменутих 13 милијарди у фискалној 2021., у 2022. години је порастао на чак 49,3 милијарди долара.
Интересантно је да је Њу Делхи, упркос оштрим, координираним политичким притисцима колективног Запада да јавно осуди Москву и уведе јој санкције, у фискалној 2023. даље увећао увоз нафте из Русије, тако да је њен удео у индијском увозу црног злата поново скочио: са 19 на 32 посто. То је словенског дива учинило највећим извозником нафте у другу најмногољуднију земљу света.
Јефтина руска нафта вишеструка корист за Индију
Индијски економисти истичу да је попуст који Москва даје за своју нафту основни разлог за растући апетит индијских рафинерија, односно, да је руска нафта марке „Урал“ у 2022. години била за девет, а у 2023. за 14 одсто јефтинија од ирачке. Ово је посебно битно јер је Ирак (сада) други највећи снабдевач Индије црним златом.
За владу у Њу Делхију јефтина руска нафта је пре свега привлачна због тога што јој омогућава да држи цене под контролом. Тиме се обезбеђује добро функционисање економије и спречавају евентуални друштвени потреси који би у случају инфлације могли да погоде бројни сиромашни слој.
Међутим, јефтино црно злато из Сибира Индији даје још једну велику погодност тако што јој пружа могућност да на међународном тржишту наступи као крупан прерађивач сирове нафте, односно, извозник петрохемијских производа.
Наиме, индијски извоз нафтних прерађевина у фискалној 2022, након увођења санкција Запада против Русије, порастао је за читава 44 процента, односно за великих 30 милијарди долара у односу на претходну годину, што је Њу Делхију омогућило да постави нови извозни рекорд од 451 милијарди.
Нарочито крупан увозник тих индијских петрохемијских прерађевина је Европска унија, што се може видети из чињенице да је њихова испорука Холандији у фискалној 2022. години порасла два и по пута – из луке Ротердам производи индијских рафинерија се даље прослеђују Немачкој и другим земљама западне Европе.
Иља Муслин
Извор: РТС
