Највероватнији сценарио је да ће САД великим делом успети да очисте Залив али и да ће ирански режим опстати.
Пише: Волтер Расел Мид
Превео: Милош М. Милојевић
Рат је учитељ краљева. Како председник Трамп управо открива, он је строг оцењивач. За сада, [америчко-израелска] ваздушна надмоћ, чак и премоћ, нису спречили Иран да изврши снажан економски и политички притисак на Вашингтон онемогућаваћи протицање блискоисточне нафте ка свету. Нема назнака народне побуне способне да збаци режим. И таласи напада против иранских утврда и режимских капацитета нису омогућили ниједном преживелом прагматисти да ублажи режимски радикални приступ.
Све више цене енергије и опадајућа вредност берзанских акција широм света променили су расположење, пошто су сада многи аналитичари и страни лидери закључили да иранска стратегија даје резултате, и да САД сада на располагању само стоји или да окончају рат без победоносног завршетка или да определе велике копнене снаге за још један настајући блискоисточни кошмар.
[Амерички] песимизам је по свој прилици преурањен. Промене расположења честе су у рату, пошто се узајамно увежу страховања, надања и бес. Лекција која се за сада намеће јесте да је иранска претња истовремено и опаснија по Америку него што су мислили многи према Ирану мирољубиви делови америчког естаблишмента (Iran doves) и тежа за превазилажење него што су веровали многи према Ирану ратоборни елементи (Iran hawks).
Њујорк тајмс: Ирански напади на америчке војне комуникације на Блиском истоку
Ракетним нападима и нападима дроновима, Техеран је успео да барем привремено блокира готово целокупан проток кроз Ормуски мореуз и да принуди неке заливске државе да умање црпљење нафте и гаса. Уколико овај водни пут остане углавном затворен, можемо очекивати нешто што аналитичари означавају највећим енергетским шоком још од 1973. године.
Залив је за много шта важан осим за фосилна горива. Пошто су државе чланице Савета за сарадњу у Заливу настојале да умање своју зависност од извоза нафте и гаса, оне су изградиле енергетски интензивне индустрије као што су центри за обраду података и погони за рафинацију алуминијума. Они су рањиви на иранске ракете и нападе дроновима. Поврх тога, извоз хелијума – од виталне важност за јужнокорејску производњу полупроводника – је такође блокиран. Залив је такође значајан центар за производњу вештачког ђубрива. Бела кућа и Конгрес могу да очекује позиве узнемирених фармера како цене буду расле a сиромашне државе због високих цена могу бити потиснуте са тржишта ђубрива.
Од Другог светског рата, амерички председници из обају странака веровали су да је спречавање било које државе да уцењује остатак света блокирањем извоза кроз Залив витални национални интерес. Ова реалност, а не израелско лобирање, била је покретачка снага америчке блискоисточне политике. Ратни шок који је потресао глобално финансијско тржиште показује колико овај чинилац и даље остаје од превасходне важности.
Уколико Иран изврши притисак на САД да окончају рат пре него што пробију блокаду и обогаље техеранску способност да наметне нову блокаду у будућности, владајући клерици имаће на располагању посведочену способност стављања вета на трговину својих заливских суседа са спољашњим светом. Ирански режим може онда претити светском економском кризом по вољи и може изградити оружја и ратне капацитете такве снаге који би учинили његову позицију учинили неоспорном.
Хавијар Блас: Најдрагоценије иранско природно добро није нафта
Овај рат пружа још једну лекцију. Техерански програм нуклеарног оружја је важан елеменат иранске претње региону, али нуклеарне бомбе су само једно од оружја које се може користити за наметање трговинске блокаде. Већ сада иранске ракете и дронови успешно блокирају Залив, барем привремено; овај капацитет ће временом само расти како муле буду обнављале свој арсенал. Уколико не буду била наметнута ограничења, Иран би убрзо могао да одврати било какав потенцијални напад на нуклеарни програм претњом да ће напасти Залив.
Делује да се рат може окончати на један од три начина. Један би био јасан и обогаљујући амерички пораз. Уколико глобални притисак и унутрашње противљење заједно доведу до тако снажног притиска те Трампова администрација оконча рат пре него што буде обновила трговину кроз Залив, намучени Иран ће из свега изаћи са показаном способношћу да затвори Залив упркос свим средствима које највећа светска војна сила може да усмери против њега. Америчка моћ и престиж, да не спомињемо Трампово држање, тешко ће се повратити од тог фијаска.
Друга, алтернативна, могућност јесте да Американци успеју да ослободе Залив пошто нова иранска влада, више усредсређена на развој земље него на доминирање својим суседством преузме власт. То би била велика победа за Трампову администрацију.
Највероватнији је сценарио између ових двају крајности по којем ће САД највећим делом успети да очисте Залив али ће текући режим успети да опстане. Операција Епски бес би у том случају била запамћена као највећа од свих полумера, која ништа суштински није разрешила већ је сачувала крхку равнотежу снага у критично важном светском региону.
Господин Трамп никада се није издвајао као ученик, али ратна школа ставила га је на испит који не може да приушти да падне. Можемо се само надати да ће изнаћи начин да га положи.
Волтер Расел Мид је виши сарадник на позицији Раванел Б. Кјури III за стратегију и државништву на Хадсоновом институту, колумниста о светским приликама Волстрит џурнала и професор на катедро Александер Хамилтон за стратегију и државништво на Хамилтоновом центру.
Извор: Волстрит Џурнал
