Обавештајне агенције савезника откриле су ретку прилику да нападну високорангиране званичнике, укључујући државног врховног вођу
Пишу: Дов Либер из Тел Авива, Александер Вард из Вашингтона и Лоренс Норман из Берлина
Превод: Милош М. Милојевић
Израелске и америчке војне обавештајне службе дуго су осматрале и чекале на ретку прилику: виши политички и војни заповедници Ирана одржали су састанак – приликом којег се указала прилика да буду одједном ликвидирани.
Тај дан коначно је дошао у суботу.
Обавештајни официри успели су да открију не један већ три таква састанка, наводе израелски званичници. Они су били усредсређени на врховног вођу, ајатолаха Алија Хамнеја, доносиоца кључних одлука и духовног вођу.
Тренутак који се указао био је таква реткост да су амерички и израелски војни авиони извели напад у по бела дана. Израелски авиони бацили су тридесет бомби на Хамнејев резиденцијални комплекс готово у потпуности га разоривши.
Израел је такође назначио да је убијен велики број истакнутих политичких и војних званичника укључујући Алија Шамханија, високог саветника за питања безбедности ајатолаха Хамнеја; Мохамада Пакпура, заповедника моћног Корпуса заштитника Исламске револуције; и министра одбране Амира Насирзадеха.
Фарназ Фасихи: Поглед на иранску припрему за рат – и за преживљавање
Напади су још једном истакли високе капацитете израелских обавештајних служби и њихову способност да ухвате непријатеље неспремне и несвесне опасности.
„Сви су очекивали напад у позним ноћних сатима, под окриљем мрака“, рекао је Амос Јадлин, некадашњи руководилац израелске војнообавештајне службе, додајући да је Израел заиста напао током ноћи током претходног изненадног напада на Иран у јуну прошле године. Напад по дану, рекао је, „био је тактичко изненађење“.
Иранска државна телевизија навела је да је Хамнеј убијен у суботу. Ајатолахова смрт врхунац је више од две године дугог рата у којем је Израел успео да убије највише руководство Хамаса и Хезболаха, индиректно доприносећи слому Асадовог режима у Сирији, и стварајући најозбиљнију кризу са којом се ирански режим суочио током своје полувековне владавине.
Али је такође отпочео период несигурности и могуће нестабилности што је узнемирило владе осталих заливских држава, и оголило је амбиције да се промени политички поредак што је у другим приликама водило неуспесима ранијих америчких влада. Председник Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху охрабривали су Иранце да устану и преузму контролу над својом земљом. Неколицина активиста и аналитичара каже да постоји јасна путања како би то могли да остваре.
Иран је узвратио нападајући мете не само у Израелу већ широм земаља Персијског залива. Експлозије су одјекивале у Дубаију, Бахреину и Катару – државама које нису уобичајено укључене у регионалне ратове. Израелска противваздухопловна одбрана пресрела је ракете изнад северног Израела, Тел Авива и Јерусалима.
Израел и САД наводе да настављају са извођењем напада. Званичници кажу да би жестоки удари могли бити извођени данима.
„Ова судбоносна операција трајаће колико год буде неопходно, и захтева стрпљење“, каже Нетанјаху.
Пре почетка војне кампање, израелски официри су свако мало летели до Вашингтона ради израде планова за извођење офанзиве. Међу посетиоцима су били највиши генерали, заповедник ваздухопловства, шеф војнообавештајне службе и директор Мосада. Нетанјаху се сусрео са Трампом у децембру у председниковој вили Мар-а-Лаго на Флориди, где су се јавно сагласили да ће војно деловање бити оправдано уколико Иран буде истрајао у спровођењу нуклеарног програма и програма израде балистичких ракета. До сусрета двојице званичника поново је дошло у фебруару у Белој кући.
Волстрит џурнал: Како стоје ирански потрошачи у све дубљој економској кризи?
У међувремену, израелски обавештајци прикупљали су податке о метама у Ирану и делили су из са САД, кажу израелски званичници.
Слабо владање приликама иранске владе привукло је пажњу када су крајем децембра избили протести који су се брзо раширили широм земље. Трамп је упозорио да ће интервенисати уколико Иран буде убијао демонстранте и био је надомак издавања наређења за извођење напада половином јануара, али његови саветници су га уверили да САД не располажу са довољно ватрене моћи у региону.
Трамп је наредио највеће груписање америчких снага на Блиском истоку у последње две деценије, распоређујући два носача авиона, десетак разарача и низ технолошки напредних борбених авиона на пловилима и копненим базама око Ирана.
У исто време, председник је обновио дипломатске преговоре, говорећи да би се пре договорио него напао. Амерички тим инсистирао је на оштрим условима договора – Иран би морао да се сагласи да демонтира своја нуклеарна постројења, преда залихе уранијума и одустане од обогаћивања уранијума. За Иран ниједан од ових услова није био прихватљив.
Деловало је, ипак, да је Иран отворен за постизање компромиса који је у прошлости без задршке одбацивао.
Али један од последњих иранских контрапредлога оставио би у земљи хиљаде напредних центрифуга и допустио би Ирану да обогаћује уранијум до нивоа од 20 одсто – што далеко премаша почетна ограничења иранског нуклеарног програма према нуклеарном договору из 2015. године.
Иранске позиције нису се ни примицале програму заменског обогаћивања који су САД биле спремне да размотре, наводе амерички званичници.
Трамп је у четвртак разговарао телефоном са двојицом својих изасланика, Стивеном Виткофом и Џерадом Кушнером, кажу амерички званичници. Известили су га да разговори слабо стоје: Техеран није био вољан да одустане од обогаћивања уранијума нити да демонтира свој ракетни програм, наводе.
Они су Трампу само додатно потврдили да му је на располагању преостала једна опција, указују. САД су такође располагале обавештајним подацима да је Иран разматрао нападе на америчке мете пре него што Трамп одобри нападе, наводи виши званичник администрације, додајући да је осећај хитности допринео доношењу председникове одлуке. Америчке жртве и штета по америчке интересе били би тежи уколико САД не би повукле први потез, каже виши званичник.
Волстрит џурнал: Ко руководи најбрже растућим произвођачем оружја на свету
Напад је почео нешто пре десет часова по иранском времену, огромним таласом ракета и борбених авиона. До вечери око двеста израелских авиона је напало готово петсто различитих мета, у највећој појединачној ваздухопловној кампањи у израелској историји, саопштила је израелска војска.
Америчке снаге гађале су стотине мета и браниле су се од стотина иранских ракета и дронова.
Израелски напади били су усредсређени на истакнуте званичнике и иранске ракетне капацитете, док су амерички напади циљали ракетну инфраструктуру и војне мете, наводе особе упознате са овом темом.
Паралелно са ваздухопловним нападима, Израел је Иран погодио и нападима у сајбер простору усмереним на медије и телефонске апликације преко којих су упућиване поруке Иранцима да устану против владе, кажу упознати са овим сегментом деловања.
Израел је хаковао апликацију која помаже муслиманима да прате време молитве, нашироко коришћеном у Ирану. Слали су поруке у којима се иранске оружане снаге позивају на дезертерство и којима се становништво обавештава да је „помоћ пристигла“.
Државна новинска агенција ИРНА такође је била мета хакерског напада. Једна порука на насловној страни указивала је на текуће нападе, називајући их „Застрашујућим тренутком за безбедносне снаге ајатолаховог режима“. У поруци је такође стајало да су Револуционарна гарда и снаге Басиџ претрпеле тешке ударце.
Извор: The Wall Street Journal
