Економско поремећај произишао из овог сукоба штети државама широм света – док истовремено обезбеђује извесно олакшање Русији
Пише: Јарослав Трофимов
Превод: Милош М. Милојевић
Америчко-израелски рат против Ирана који је ушао у другу недељу, сада обухвата барем дванаест држава, уз економске и политичке шокове који потресају читав свет. Ниједна страна за сада није остварила своје стратешке циљеве, и обе истичу како могу истрајати дуже од оне друге.
Уколико се сукоб претвори у дуготрајни рат исцрпљивањем, делује да је Русија очигледно земља која ће се највише окористити, прикупљањем профита продајом све скупљих нафте и гаса, док ће све западне економије, заливске државе па чак и Кина бити оштећене.
Ниједна од ових сценарија није се до сада остварио. Хамнејев тврдолинијашки син Моџтаба Хамнеј преузео је власт од свог оца, заветујући се на продужење борбе, док у земљи није дошло до разбуктавања локалних метежа који би могли да оспоре власт исламске републике.
Упркос масивним ваздухопловним нападима, Иран је сачувао своју способност да испаљује балистичке ракете и дронове на америчке базе широм Блиског истока, на Израел и – што је посебно важно – на главне градове америчких заливских партнера. Такође је блокирао Ормуски мореуз, кључну поморску саобраћајницу кроз коју уобичајено пролази негде око петине светске нафте и укапљеног природног гаса.
Хавијар Блас: Најдрагоценије иранско природно добро није нафта
Иранска стратегија општих напада на аеродроме, хотеле, енергетска постројења, луке и центре за обраду података у Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреину, Кувајту, Катару и Саудијској Арабији усмерена је ка изазивању колапса економија и друштава ових заливских монархија, чиме би њихово вођство било присиљено да од Трампа затражи склапање примирја по иранским условима.
Али ни ово се, такође, није десило, Заливске нације показале су неочекивану отпорност и уместо да капитулирају упозориле су да ће узвратити у време док њихова противваздухопловна одбрана успева да се носи са највећим делом иранских дронова и ракета, спречавајући катастрофалну штету.
„Ко год штети нама, такође штети и Иранцима а њихови капацитети да истрају су слабији него наши. Ми можемо да се прилагодимо, а нисам сигуран да они ово могу претрпети“, каже Бадер ал-Саиф, историчар са Куватског универзитета.
Са заливске тачке гледишта, рањени али неповређени ирански режим представљао би најгоре могуће исходиште, пошто би задржао способност да врши терор дроновима над градовима као што су Доха или Дубаи као и да омета промет нафте кроз Ормуски мореуз.
Трампова влада свакако говори о изгледима одлучне победе. „Нећемо се смирити док непријатељ не буде потпуно и одлучно поражен“, рекао је Трамп у понедељак. Министар одбране Пит Хегсет користио се још категоричнијим изразима: „Ово је рат. Ово је сукоб. Ово је бацање вашег непријатеља на колена. До њих је да ли ће бити одржана церемонија предаје на техеранском тргу“, рекао је у интервјуу за Си-би-ес.
Ескандар Садегхи Борујерди: Иран – Суво и мокро горе заједно
Уколико ирански режим буде претрпео колапс, или уколико барем буде прихватио сарадњу са САД сличну Венецуели, то би заиста могло оснажити вашингтонску глобалну позицију – и релативну моћ спрам Кине, кључног купца иранске нафте. За сада, то не делује да је међу остварљивим могућностима, каже Ели Геранмајех, стручњак за Иран Европског савета за спољне односе.
„Не можете остварити одлучну победу у рату са Ираном, узимајући у обзир величину његове територије, војне капацитете и институционалну структуру“, каже. „Оно на шта се Иран усредсређује јесте да до Трампа пристигне што је могуће више неповољних вести о томе како ће се рат неповољно одразити по економију и како ће Американци код куће бити погођени оним што се дешава у Ирану. Што се дуже буде одвијао рат исцрпљивањем, Иран мисли да ће дуже моћи да наноси штету противнику“.
Дуги рат којим се исцрпљују западне војне резерве и преусмерава пажња са Украјине те се руски гас и нафта чине незаменљивим западним економија свакако би био награда за Путина, каже Александра Прокопенко, некадашњи саветник у руској централној банци и сарадник Карнегијевог центра за Русију и Евроазију. „Било би корисно Кремљу уколико рат буде потрајао неколико месеци што би потом довело до повећања цене нафте у догледној будућности“, каже.
Чак и уколико Трамп буде одлучио да је доста, те да може да прогласи победу након што је убијен Али Хамнеј и уништен добар део иранског ракетног арсенала, уопште није извесно да ће се ирански режим под вођством Моџтабе Хамнеја – уколико он буде преживео вероватне будуће покушаје да се лиши живота – сада сагласити са примирјем. Тврдолинијаши попут председавајућег скупштином Мохамеда Багера Галибафа наводе да Иран неће престати са нападима све док се не уваже његови дуготрајни захтеви.
„Њихова рачуница јесте да се они заправо суздржавају и да ће у наредним данима САД и Израел остати без пресретача те да ће моћи да нанесу много већу штету сваком од америчких савезника у региону, и да ће онда Трамп бити принуђен да тражи некакво примирје чије ће услове они моћи да диктирају“, каже Али Ваез, руководилац иранског програма у Међународној кризној групи, организацији за разрешење међународних сукоба. „То је у извесном смислу пусто сневање“, додаје, „зато што чак и уколико амерички одбрамбени капацитети претрпе штету, њихови нападачки капацитети добро стоје и могу нанети много већу штету Ирану“.
Даљи ирански напади на заливске државе могу да изазову такође ове нације да се прикључе кампањи под америчким предводништвом. „Иран је укључен у опасан плес смрти, нападајући скоро свакога, Иран покушава да удари на саму кичму глобалне економије“, каже саудијски политички аналитичар Салман ал-Ансари. „Саудијска Арабија сада чини све што може да деескалира, зато што зна да уколико буде одговорила, да то неће бити ограничени одговор, већ одговор који ће укључити Саудијску Арабију у прве редове борбе против иранске безобзирности. Суздржаност није слабост“.
Ипак. како су јеменски Хути показали својим нападима на Црвеном мору, није потребно много софистицираности да би се затвориле главне међународне поморске руте. Са неколико дронова и противбродских ракета, Иранци би то могли да чине током дугог временског периода – осим уколико САД и савезници не изведу копнену операцију којом би запосели иранска приобална подручја, што би, у најмању руку, био врло рискантан потез.
„Уколико нека врста разумног договора са Ираном није могућа, пример Хута показује да чак и слаба страна може да озбиљно поремети пловидбу мореузима“, каже Сергеј Вакуленко, који је до 2022. обављао дужност руководиоца за стратешко планирање и иновације у руској нафтној компанији Гаспром Њефт.
Ваез, стручњак из Међународне кризне групе, каже да би било незамисливо да Моџтаба Хамнеј, узимајући у обзир да му је читава породица збрисана, постигне договор са Трампом. Уместо тога, вероватније је да би искористио паузу у борби да посегне за нуклеарним оружјем.
„Чак и да оружје утихне“, каже Ваез, „то би био један неугодан еквилибријум, који не би био стабилан“.
Извор: The Wall Street Journal
