Пише: Јасна Ивановић
STEP 1: Прво се родите у Титограду. Тата вам је у војсци, па вас мама одводи у Пећ код својих на пола године, док овај не одслужи рок. Тамо вас баба учи да растете да бисте могли дохватити георгине и да ходате јер је супер бити бос на мекој трави.
STEP 2: Онда се враћате у Пећ за распусте, у ту кућу са дууугом цвјетном авлијом и поточићима који је сијеку. Волите кад дође чика Ганија и с дедом пије миришљаву шљиву. Слушате како говоре, никад о политици, увијек о земљи. Мало на шиптарском, мало на српском.
STEP 3: Цркнете од туге у четвртом основне кад вам кажу да су се удале Султана и Синавера, ваше вршњакиње с којима сте прошлог љета крали сунцокрете.
STEP 4: Oвај корак свакоме падне другачије. Некоме закољу деду, некоме оца; некоме силују мајку, некоме сестру; некоме гранатирају кућу, некоме је тек запале. Углавном – врло непредвидив корак.
STEP 5: Туга и крпљавина. Крпљавина, туга, доктори. Доктори, доктори, доктори, доктори, доктори, доктори, доктори, доктори…
STEP 6: Психологија демократије. Чак и кад су изречени с емпатијом, тешко варите савјете типа „grow up, shit happens“, тј. тешко их варите ако их иричу они који немају свој рат, погром, или неки слични пакао. (Додуше, ово по правилу изговарају, па, помпезни слабоумници.) Јадате се у кафани најљућем непријатељу јер…и њему су исто то. Сложићете се, корак посве дјетињаст. No growing up илити далеко су георгине.
STEP 7: Живиш. Псујеш. Миротвориш. Чекаш правду – то је најгоре.
STEP 8: Problem loading ,,step 8“. Покушајте с бројем ,,1244″.
(Прилог у форми предивне фотографије с тешким зеленилом метохијске равнице, георгинама и сунцокретима – изгорео.)
