Пише: Бертранд Берноа
Превео: М. М. Милојевић
Поверљиви планови показују зашто само оружје и број војника не могу да одлуче исход ширег сукоба између Москве и Запада
Берлин – Десетак виших немачких официра окупило се у троугластом војном комплексу у Берлину пре неке две и по године да раде на тајном плану за евентуални рат са Русијом.
Сада су у журби да га спроведу.
Општа руска инвазија на Украјину 2022. године окончала је деценије стабилности у Европи. Од тада, регион је укључен у најбрже повећање војних снага од краја Другог светског рата. Али исход будућег рата неће зависити само од броја војника и оруђа распоређених на бојном пољу.
Исход ће бити условљен и успехом огромне логистичке операције која је у сржи Оперативног плана Немачка, хиљаду двеста страна обимног поверљивог документа чији је нацрт сачињен иза неупадљивих зидова касарне Јулијус Лебер.
Нацрт разрађује како ће неких осамсто хиљада немачких, америчких и других НАТО војника бити транспортовано ка истоку на линију фронта. Бележи луке, речне, железничке и друмске путне правце којима ће се путовати, и како би снаге могле бити снабдеване и штићене дуж овог пута.
„Погледајте мапу“, каже Тум Стачти (Tim Stuchtey), шеф независног Бранденбуршког института за друштвена и безбедносна истраживања. Са Алпима који чине природну препреку, трупе Северноатланског пакта мораће да пређу преко Немачке у случају сукоба са Русијом, додаје, „без обзира где би он могао да отпочне“.
На највишем нивоу, план је најјаснија досадашња манифестација онога што аутори означавају као општедруштвени приступ рату. Замагљена граница између цивилног и војног сектора означава повратак хладноратовским обрасцима размишљања, али уз унапређења која доноси промишљање о новим претњама и потешкоћама – од немачке мањкаве инфраструктуре преко неваљаног законског оквира до мање војске – што је све доста различито у односу на време Хладног рата.
Немачки званичници кажу да очекују да Русија буде приправна и вољна да нападне НАТО 2029. године. Али низ шпијунских инцидената, саботажа и нарушавања ваздушног простора у Европи, за шта западне обавештајне службе оптужују Москву, указују на припреме за ударац који ће бити раније задат.
Аналитичари такође мисле да је могуће да ће примирје у Украјини, које током претходних недеља заговарају САД, моћи да Русији пружи време и ослободи ресурсе што би могла да искористи против држава чланица НАТО у Европи.
Уколико успеју да оснаже европску отпорност, планери не рачунају да ће осигурати победу, већ и да могу да умање шансу да рат уопште избије.
„Циљ је да се спречи рат тако што би се јасно указало нашим непријатељима да уколико нас нападну неће моћи да остваре успех“, каже виши војни заповедник и један од првих аутора овог плана, који је у војним круговима познат као ОПЛАН ДЕУ (Оперативни план Дојчланд).
Обим промене коју је неопходно извести постао је очигледан ове јесени, негде у источнонемачкој унутрашњости.
Овде, одбрамбена компанија Рајнметал поставила је на брзину пољски логор за пет стотина војника, са спаваоницама, четрдесет осам кабина за туширање, пет бензинских станица, пољском кухињом, осматрањем уз помоћ дронова и наоружаном стражом која је требало да осматра руски и кинески утицај. Био је саграђен за четрнаест дана а размонтиран за седам.
„Замислите изградњу омањег града ни из чега и демонтажу за свега неколико дана“, каже Марк Лемерман, шеф продаје у Рајнметаловом одсеку за логистику.
Рајнметал је недавно потписао уговор вредан 260 милиона евра за снабдевање немачких и НАТО војника, што је део настојања војске да инкорпорира више приватног сектора у споменути логистички план.
Јесења операција такође је показала извесне недостатке: закупљена површина није могла на одговарајући начин да прими сва возила, каже Лемерман, пошто је обухватала разуђене парцеле, присиљавајући Рајнметал да превози војнике до постављених инсталација и назад. Раније пробе показале су да постоји потреба за новом светлосном сигнализацијом на одређеним локацијама како би се ублажиле гужве када се војни конвоји крећу преко земље.
Тако научене лекције стално се укључују у ОПЛАН и његове анексе. Документ, смештен на војној рачунарској „црвеној мрежи“ одвојеној од интернета је сада у другој верзији
Неке од највећих препрека са којима су суочени немачки војни планери је немогуће разрешити: гломазне процедуре о јавним набавкама, тескобни закони о заштити података и друге регулаторне процедуре настале у мирнодопским условима.
Спровођење овог плана захтева да се превазиђу менталитетска ограничења, те да се избришу готово читаву генерацију развијане навике.
„Морамо изнова да научимо оно што смо заборавили“, каже Нилс Шмит, заменик министра одбране. „Морамо да дозовемо људе који су пензионисани да нам поново покажу како би то требало да радимо“.
Забрињавајући инцидент
Деоница савезног аутопута А44 између насеља Штајнхаузен и Бренкен, у западној Немачкој, пружа метафору како је Европа спустила свој одбрамбени гард у претходне четири деценије – и шта је потребно да би се тај гард поново подигао.
За разлику од других аутопутева, средишња трака овог пет километара дугог одсека није покривана травом већ је асфалтирана. Зауставне траке су необично велике и чудно обликоване. На видику нема надвожњака нити каблова за напајање.
Десетине таквих сектора путева изграђено је током Хладног рата како би послужили као писте за принудно слетање . Танкови за смештај керозина изграђени су испод површина паркиралишта. Заштитне ограде могуће је одвојити и за неколико минута поставити мобилни торањ за ваздушни саобраћај.
Такозвана инфраструктура двојне намене била је уобичајена у Немачкој током Хладног рата. Као што је и обавезна регрутација значила да су војни и грађански живот чврсто повезани, аутопутеви, мостови, железничке станице и луке конструисани су тако да по потреби могу да послуже као војни објекти.
Онда је Хладни рат окончан, као и потреба за оваквом двојном инфраструктуром. Тунели и мостови који су саграђени након тога су превише уски или трошни за рутински прелазак војних конвоја. Берлин је од 2009. године одустао од постављања знакова којима се назначује да војна возила могу да се крећу путевима.
Чак ни хладноратовска инфраструктура није увек употребљива. Берлин процењује да су потребне поправке за двадесет одсто путева и четвртину мостова услед хроничног слабог инвестирања. Немачким северноморским и балтичким лукама потребни су радови вредни петнаест милијарди евра, укључујући три милијарде евра за унапређења која омогућавају двојну употребу као што су оснаживање докова, према наводима заједнице немачких лука.
Ове инфраструктурне мањкавости ограничиле би слободу кретања војске у случају рата. Уска грла на карти праваца кретања војске су међу најстроже чуваним тајнама целокупног плана.
„Ово води до кретања заобилазним правцима, кашњења и угрожава животе“, каже Јаник Хартман, сарадник на НАТО одбрамбеном колеџу у Риму и стручњак за војну мобилност.
Скорашњи, слабо приказан у јавности али знаковити инциденти потцртавају овај проблем.
У ноћи 26. фебруара 2024. године, „Рапида“, теретни брод који плови под холандском заставом ударио је у железнички мост преко реке Хунте у северозападној Немачкој, због чега је железнички транспорт обустављен.
Компанија која се стара о железници Дојче бан подигла је привремени мост који је два месеца касније пуштен у саобраћај, само да би изнова био оштећен ударцем другог брода у јулу, што је изнова још месец дана прекинуло железнички саобраћај.
Иако су о њима извештавали само у локалним медијима, инциденти су узнемирили НАТО. Разлог: мост се протеже дуж једине железничке везе која опслужује северноморску луку Норденхам, у којој се налази једини терминал у северној Европи који је у то време имао дозволе за руковање свим пошиљкама муниције ка Украјини.
Ни у једном од ова два случаја безбедносни званичници нису пронашли ништа сумњиво.
Ипак, допремање муниције било је закрчено током више недеља и један део товара морао је бити изнова укрцаван на бродове. Највиши амерички војни команданти у Европи били су принуђени да измештају пошиљке према пољским лукама, према наводима из извештаја Министарства одбране Конгресу.
„Многе луке само једна железничка линија повезује са унутрашњошћу“, каже Холгер Баник, генерални директор Нидерсакзен лука, компаније која је власник неколико лука у Доњој Саксонији. „То је слабост“.
Краткорочно посматрано, побољшање отпорности значи максимално искоришћавање постојећих друмских и железничких капацитета. Дугорочно, Берлин планира да потроши сто шездесет шест милијарди евра до 2029. године на инфраструктуру, укључујући и више од сто милијарди евра на одавно запуштене железнице, уз давање приоритета инфраструктурним пројектима двојне намене.
Вучић Ђукановићу поклонио Ђуришића, као чувену Тројанску скулптуру
Ствари се не одвијају у складу са планом
Вишегодишња настојања да се Немачка изнова припреми за рат отпочета су неколико дана по почетку руске инвазије на Украјину 2022. године, када је немачки канцелар Олаф Шолц обзнанио да је опредељен фонд од сто милијарди евра за наоружавање. Ту одлуку означио је као „цајтенвенде“ односно „епохалну промену“.
Касније те године, немачка војска, позната као Бундесвер, оформила је територијалну команду која би требало да води све операције у домовини и задужила њеног заповедника, генерал-потпуковника Андреа Бодемана, ветерана из ратова на Косову и у Авганистану, да изради нацрт оперативног плана.
У рату са Русијом, Немачка овога пута не би била земља преко које се пружа линија фронта већ фронтовска позадина. Поред оронуле инфраструктуре морала би да се носи са умањеном војском и новим претњама као што су дронови.
„Избеглице и појачања ће пристизати из супротних смерова. Биће потребно усмерити ове токове, што Бундесвер сам не може да учини, посебно док је укључен у борбена дејства“, каже Клаудија Мејџор, шефица трансатлантских безбедносних иницијатива у немачком Маршаловом фонду.
То значи да ће војсци морати да се придружи приватни сектор и цивилне организације у обиму у којем то раније није било чињено.
До марта прошле године, ослањајући се на повратне информације и коментаре све ширих кругова министара, владиних агенција и локалних власти, Бодеманов тим је завршио израду првог нацрта плана.
Наступило је време да се он практично опроба.
Док је Мерцова влада нашироко разглашавала план за одбрамбену потрошњу од петсто милијарди евра и за повратак обавезног служења војног рока ове године, Бундесвер је радио тихо, обавештавајући болнице, полицију и агенције које пружају помоћ приликом катастрофа и хаварија, склапајући споразуме са савезним државама и оператерима путева и бележећи транзитне правце за војне конвоје.
Крајем септембра, војна вежба названа „Црвена олуја браво“ изведена је у северном немачком граду Хамбургу како би било опонашана сарадња између Бундесвера и полиције, ватрогасаца и јединица цивилне заштите.
Сценарио који је увежбаван био је практично спровођење минијатурне верзије Оперативног плана: петсто војника НАТО искрцало би се у луку како би образовало конвој од шездесет пет возила који је упућен према истоку кроз град. Требало би да се превазиђу ситуације настале блокадом луке, нападима дроновима и протестима.
Искрцавајући се у сутон, усред мириса презрелих банана који се ширио из оближњем складишта воћа, маскирани војници тихо су се окупили на лучком доку док су хеликоптери кружили изнад њих. Нешто пре поноћи, конвој је напустио град.
Тада су ствари почеле да одступају од зацртаног плана.
Конвој је увек требало да се креће као целина. Приликом преласка раскрснице не зауставља се, без обзира на боју светла семафора. Ниједно цивилно возило не би требало да може да се уметне међу возила конвоја.
Ипак, док се колона кретала између контролних тачака, официри са стране су негодовали због великог растојања између возила. Касније, црни дрон који је зујао изнад њих изазвао је краткотрајну пометњу пре него што је неко радио везом потврдио да је у питању Бундесверова летелица.
Потом су демонстранти искочили из грмља и залепили су се за асфалт непосредно испред возила. Инцидент је био део планиране вежбе а демонстранти су заправо били резервисти.
Војницима није било допуштено да интервенишу. Полицајци, којима јесте, нису, испоставило се, располагали са растварачима потребним да одлепе лажне демонстранте са асфалта.
Возилима је било потребно два сата да се изнова покрену. До тада је већ наступило рано јутро а возила су прешла целих десет километара.
Све више саботажа
Неодговарајућа мирнодопска законска решења такође отежавају Немачкој да се заштити од саботажа – што је једна од највећих опасности које прете Оперативном плану.
Овакве саботаже већ се дешавају. Већи број напада, од паљевина до пресецања каблова био је усмерен претходних година на железничке системе. У октобру, минхенски суд затворио је човека који је планирао да изведе саботаже на војним постројењима и железничкој инфраструктури у корист Русије.
Ове недеље, Пољска је саопштила да Русија стоји иза експлозије којом су оштећене железничке шине на истоку земље.
Немачке унутрашње обавештајне агенције кажу да су само током прошле године спровеле скоро десет хиљада безбедносних провера запослених за рад у операторима критичне инфраструктуре.
„Уколико ће Немачка изнова бити чвориште НАТО, онда, као непријатељ, ја желим да нациљам то чвориште: блокирам луке, прекинем снабдевање електричном енергијом, ометем кретање железничким пругама“, каже Пол Стробел, шеф за односе са јавношћу Квантум системса, произвођача дронова за надзор који ужива потпору [америчког пословног човека] Питера Тила. Компанија води разговоре са Бундесвером о обезбеђивању заштите конвоја и инфраструктуре у оквиру ОПЛАН-а.
Квантум системс, један од највећих немачких стартапова у области одбрамбене индустрије, испоручио је стотине дронова Молдавији и Румунији а хиљаде летелица произведених у овој компанији свакодневно лети у Украјини, каже Стробел. За сада су продали само четрнаест Бундесверу.
Један од главних криваца за овакво стање ствари јесу застарела законска решења. Дронови продати немачкој војсци не смеју летети изнад насељених подручја. Закон такође прописује да имају позициона светла.
„То има смисла када је посреди цивилна употреба али је обесмишљено у војним околностима“; каже Стробел.
Бундесвер је оптимистичан у погледу напретка који је остварио. „С обзиром да смо почели од празног листа хартије 2023. године, веома смо задовољнi докле смо до данас стигли“, рекао је један официр и коаутор Оперативног плана. „Ово је веома софистициран производ“.
Ипак, како су показали недавно одржани тестови отпорности на стрес, још увек има посла да се усклади план са стварношћу. Највећа неизвесност са којом се суочавају планери јесте питање расположивог времена.
Узимајући у обзир стрмоглави пораст саботажа, сајбер напада и упада у ваздушни простор, све је замагљенија разлика између мира и рата.
„Претње су стварне“, рекао је истакнутим пословним људима немачки канцелар Фридрих Мерц, у септембру. „Нисмо у рату, али не живимо ни у миру (We’re not at war, but we no longer live in peacetime) “.
Извор: The Wall Street Jounral
