Пољска је удвостручила своју војску од 2014. године и повећала војну потрошњу на близу пет одсто бруто домаћег производа како руска политика на Истоку Европе постаје агресивнија
Пишу: Томас Гроув/Каролина Језнах
Превео: М. М. Милојевић
Варшава – Током више од једне деценије, Пољска се припрема за најгори могући сценарио: да постане линија фронта у рату између Русије и Запада.
Са једним оком усмереним према руској агресији у Европи, варшавски војни планери градили су оружане снагe које су прошле године постале највеће европске оружане снаге у оквиру Северноатлантског пакта. Увећали су током ове године војну потрошњу на 4,7 одсто бруто домаћег производа– што је највиши ниво у оквиру савеза. Потрошачки пир вредан више милијарди долара учинио је Пољску једним од највећих купаца америчког наоружања.
Раст пољске војске досегао је врхунац баш у време када је руски председник Владимир Путин ескалацијом нарушио свој статус кво са Западом. Прошлог месеца, пољски ваздушни простор неких двадесет пута су нарушили руски дронови, опремљени са додатним резервоарима горива како би могли да даље долете.
Упад, после којег су уследила нова уочавања беспилотних летелица широм Европе, изазвали су прво сучељавање борбених авиона НАТО и руских дронова над територијом савеза – корак за који пољски премијер Доналд Туск каже да је довео земљу најближе до отвореног сукоба још од Другог светског рата. Путин је багателисао инциденте у које су укључени дронови и рекао је да европске владе и НАТО готово свакодневно износе оптужбе за провокације.
Руска општа инвазија на Украјину 2022. године и новији потези којима се искушава савезничку решеност потцртало је дуго игнорисано пољско упозорење да Русија, под Путином, жели да обнови своју традиционалну сферу утицаја у Источној Европи.
Пољска је вековима трпела под руском окупацијом. Сваки школарац учи како су веће европске империје, укључујући Русију, поделиле међусобно земљу у 18. и 19. веку, привремено је уклањајући са политичке карте Европе. У Другом светском рату, Велика Британија и Француска нису успеле да спрече да нацистичка Немачка изврши инвазију на Пољску, упркос узајамним одбрамбеним гаранцијама. Када је уследило совјетско заузимање ове земље оно је водило полувековном трпљењу под московском чизмом.
Руски потези против Украјине и сада Европе узнемирили су доносиоце одлука у Пољској да би земља поново могла да се нађе на нишану – и овога пута Пољска жели да буде приправна.
„Ово је наш рат“, рекао је Туск на Варшавском безбедносном форуму у септембру. „Одлучили смо да масивно наоружамо Пољску и модернизујемо пољску војску“.
Пољска војна потрошња наишла је на одобравање како пољских суседа са источног крила НАТО тако и председника Трампа, који жели да се Европа у већој мери позабави задовољењем сопствених безбедносних потреба. На састанку са пољским председником Карлом Навроцким, Трамп је исказао своју подршку Пољској на начин на који је то учинио за врло мало других европских држава.
„Ми смо у потпуности уз Пољску и помоћи ћемо Пољској да се одбрани“, рекао је.
Током посете пољској престоници раније ове године, амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је да је Варшава „узорни савезник“.
Вучић Ђукановићу поклонио Ђуришића, као чувену Тројанску скулптуру
Русија заузима двосмислен став у погледу својих намера спрам НАТО. Крајем прошле године, руски министар одбране Андреј Белоусов рекао је да руска војска мора бити приправна за сукоб са савезом. На истом састанку министарства одбране Путин је ублажавао ове тврдње и рекао да Запад застрашује сопствено становништво тврдњама да је Русија спремна да изврши напад. Раније овог месеца, рекао је да је идеја руског напада на НАТО бесмислица и да би Европа требало да се позабави сопственим проблемима миграција и насиља пре него што заподене сукоб са Русијом.
Кремљ је, међутим, затражио од Трампа да повуче снаге НАТО и наоружање из Средње и Источне Европе назад тамо где су били смештени пре него што је отпочело проширење војног савеза према истоку 1999. године. Слични захтеви упућени су и некадашњем председнику Џоу Бајдену уочи инвазије на Украјину, према наводима западних обавештајних званичника.
„Руска стратегија јесте обнова Совјетског Савеза“, каже пољски министар одбране Владислав Косинијак-Камиш. Пољска се тако нашла између две ватре.
Земља је одлучила да се припреми за могућност новог сукоба након руске анексије Кримског полуострва од Украјине 2014. и покретања рата преко посредника за контролу Донбаса.
Док се већина Европе нада да се може окончати руска агресија на континенту, пољски ратни планери провели су године анализирају најгоре могуће сценарије пре него што су отпочели низ реформи којима су увећали војску, брзо повећавајући број војника и количину расположивих борбених средстава.
Друге европске државе „чекају да неко други учини први корак“, каже Томаш Шатковски (Tomasz Szatkowski), бивши пољски заменик министра одбране, који је надзирао преглед стратешке одбране којим су и отпочете војне реформе. „На крају, ми предњачимо, не само у односу на остатак источног крила већ и у односу на већину европских држава чланица НАТО“.
Пољска сада располаже са више од 210.000 војника, по чему је у оквирима НАТО иза само две државе, САД и Турске. Прва јединица оформљена после реформи из 2018. године била је Осамнаеста механизована дивизија, која се држи у стању повишене спремности. Још две сличне јединице су у процесу формирања. Такође је оформила своје територијално одбрамбене снаге са више десетина хиљада припадника.
Обука је од приоритетне важности. Прошлог месеца, тридесет хиљада војника, укључујући припаднике Осамнаесте дивизије и америчких и холандских снага било је укључено у извођење једномесечних ратних маневара, названих Гвоздени бранилац (Iron Defender) што је дало прилику пољским снагама да увежбавају свој арсенал старог и новог наоружања. Ово наоружање обухвата америчке тенкове Абрамс, јужнокорејске вишецевне бацаче ракета и пољску варијанту америчког Високо покретљивог система ракетне артиљерије (High Mobility Artillery Rocket System), скраћено HIMARS (српски Хајмарс), које је Украјина користила против Русије.
Пољске оружане снаге све су боље опремљене. Већи део опреме коју је Пољска купила током претходних неколико година почео је да пристиже, и додатна оружана средства ће пристићи у блиској будућности. Земља је купила америчко наоружање у вредности од неких педесет милијарди долара, што је чини највећим купцем америчког оружја током 2023-2024. године. Пољска планира да повећа војну потрошњу на 4,8 одсто бруто домаћег производа наредне године, рекао је недавно Косиниjaк-Камиш.
Данас, земља је темељни чинилац у планирању НАТО за сукоб са Русијом, и кључни партнер мањим балтичким државама, чланицама савеза на његовом источном крилу, Естонији, Летонији и Литванији.
Географија овде игра важну улогу. Пољска дели не само границу са руском ексклавом Калињинградом, већ такође и са Белорусијом, блиским московским савезником у којем се сада нагомилава руска одбрамбена инфраструктура. Русија третира белоруски ваздушни простор као сопствени, а њена железничка мрежа може брзо да транспортује руске снаге до пољске границе. Русија је распоредила тактичке ракете способне за пренос нуклеарних бојевих глава на белоруској територији.
„У случају кризе, одбрана Балтика ће се ослањати на способности пољских оружаних снага, појачаних САД, да се позабаве Калињинградом и Белорусијом, каже Шатковски, некадашњи пољски амбасадор у седишту НАТО.
Оно што је такође важно јесте да је Пољска појачала своје логистичке способности на широкој територији како би било могуће пристизање великог броја НАТО снага које би овде по свој прилици биле распоређене у случају сукоба. Планирана су унапређења и реконструкције неких цивилних аеродрома како би се омогућило превожење војника.
„У случају рата, Пољска ће бити врло заузета држава зато што ће се њена војска мобилисати, њена економија ће се мобилисати, али ће такође морати да се припреми за долазак НАТО и пролазак ових снага кроз – Пољску“, каже оперативни заповедник оружаних снага генерал пуковник Мачеј Клиш.
Задатак изградње пољске војске одражава се и масивним буџетским законима. И док се очекује да стопа раста земаљског бруто домаћег производа током наредних пет година буде негде око три одсто, виша у односу на друге упоредиве европске државе, финансијски трошкови за прибављање и одржавање напредних оружаних система могу да превазиђу пољски одбрамбени буџет.
Посреди је показатељ колико озбиљно Пољска и њени суседи виде руску претњу пошто Пољска и Немачка сада расправљају о могућности да Берлин сноси део трошкова као компензацију за штету нанету током Другог светског рата.
Немачка страна се нада да ће ставити тачку на пољске захтеве за ратном одштетом, истовремено доводећи одбране две земље на сличан ниво.
„За Немце, питање репарација је злоћудан проблем који уноси раздор“, каже Јануш Рајтер, некадашњи пољски амбасадор у Немачкој и САД, „за разлику од осигурања источног крила преко Пољске“.
Извор: Волстрит Џурнал
