Пише: Војин Грубач
Парламентарни избори у Србији пред очима цјелокупне јавности показују како изгледа судар владајуће и сурове политичке хоботнице са опозиционом Студентском листом.
Сви медијски ресурси Србије и службе које им достављају податке (најчешће потпуно лажне) су упрегнути у систем да се политички противници самељу свим средствима. Да не говоримо о новчаним ресурсима, десетинама хиљада СНС ботова који сурфују социјалним мрежама, устремљујући се на све оне који оспоравају „квалитете великог вође“. Дакако, ту су и организоване групе десетина хиљада бирача из окружења који ће доћи на изборе у Србију да свој глас дају пројектованом кандидату. Ипак, може се десити да то буде недовољно, јер, ма како режим у Србији вукао радикалне потезе, мора се примјетити да ту има и страха и бојазни шта ће се на концу десити. Али, да погледамо пар аспеката ове приче.
Први кандидат „Студентске листе“ одбацио РТС-ов позив на дуел
На позив РТС-а проф. др. Илији Срдановићу, првом кандидату „Студентске листе“, да учествује у телевизијској дебати са Александром Вучићем, носиоцем листе „Уједињена Србија – Александар Вучић“, професор Срдановић је очекивано одбио тај позив и дао политички разарајуће образложење.
Наиме, на свом Инстаграм профилу Илија Љубисав Срдановић је „Јавном сервису Србије“ упутио овакву поруку: „Протекло је 18 дана од расписивања избора. На вашем програму ни слике ни гласа ниједног кандидата са Студентске листе. Ни слике, ни тона. Сада ми да дајемо вјештачко дисање ненадлежним политичким дављеницима? Будите коначно јавни сервис свих грађана Србије“.
Елем, ако је на „Јавном сервису Србије“ 18 дана од почетка кампање за ванредне изборе „Студентска листа“ у потпуности одстрањена из програма, поставља се питање: шта значи овај позив РТС-а на дебату? Гдје је ту минимум демократије, конекције са здравим смислом и логиком?
Какво је то изборно представљање када РТС даје широки простор за пропаганду владајућој гарнитури, а најјачој опозиционој листи нити минута, нити секунда? „Ни слике, ни тона“, каже Срдановић.
Зар се тај вриштећи дисбаланс може компензовати позивањем првог кандидата игнорисане „Студентске листе“ на дебату, да би се констатовало да се и њима „дала шанса за представљање“?
Колико? Два сата за вријеме трајања читаве изборне кампање, и то на Јавном сервису?! Да би потом комплетан и удружени медијски систем Србије черечио све што је рекао Срдановић, ма шта рекао, а на другој страни да би величао све што каже први чиновник Србије, ма шта рекао?
Први чиновник Србије је направио рампу за све који супротно мисле из једног очитог разлога: страха и бојазни. Њега је страх и он се боји, чим ама баш нико са Студентске листе не смије бити пуштен у етер са канала РТС-а.
Војин Грубач: „Еуро модел“ против старих политичких концепата
Тај страх видимо и на друштвеним мрежама у Црној Гори
Дјеловање ФБ ботова СНС-а на социјалним мрежама у Црној Гори је екстремно високо. Свако ко се дрзне да оспори квалитете првог чиновника Србије, укаже на његове грешке, екстремну корупцију и везу ОКГ-а са институцијама система или демантује отворена медијска подметања Студентској листи и њеном првом кандидату – моментално бива таргетиран.
Навешћу један примјер. Мој пост на ФБ профилу од прије шест дана, гдје је приказана слика са ФБ профила др. Срдановића, гдје се он, у лијепом расположењу, фотографисао 31. 10. 2023. године, раширивши руке с подигнута три прста, изазвао је експлозију.
Наравно, због тога што су одређени центри моћи у Србији данима преко медија пласирали монтирану слику на којој неки момак с колегама држи високо два прста, 2002. године, наводно на скупу ЛСЦГ-а. Тврдили су да је то управо Срдановић. Само та једна слика др. Срдановића из 2023. с „три прста“ у потпуности је демантовала фото-конструкцију на којој су том момку који диже два прста, неке далеке 2002. године, „налијепили главу“ др. Срдановића. Ботови СНС-а су пали у очај, па је резултат тога поста послије шест дана био сљедећи: 830 коментара, 3.400 лајкова, 48 дијељења и 396.750 улазака. Импресивно и знаковито, зар не? У нормалним, правним државама таква подметања у изборној кампањи би имала судске консеквенце. Међутим, судове баш као и медије је преклопила хоботница.
Јаче село од сватова
Знајући да у ери моћних социјалних мрежа само један прецизан пост може изазвати ураган и поништити неистине читавог система лажи, режим у Београду је врло осјетљив на било какво оспоравање на социјалним мрежама које може изазвати елегантно рушење тих неистина. Поготово су осјетљиви на ФБ статусе грађана Црне Горе. Рецимо, на интервју оца Јована Пламенца, који је изазвао дејство медијске атомске бомбе. Јер, он је дат у име народа Црне Горе који не жели да се деси пропаст Србије под њеним садашњим руководством.
И ту је режим у Београду потпуно немоћан, јер знамо да је „јаче село од сватова“. Према томе, сва спинована системска прича о томе да су избори у Србији завршени у току њиховог трајања и да се зна побједник- представља тјешење моћних кругова који знају да им подрхтава тло под ногама.
Наше је да мирно констатујемо фактичко стање ствари. И да реално претпоставимо да се сценарио дјеловања тих истих кругова може лако пресликати на сљедећим парламентарним изборима у Црној Гори. То ће се десити чак и да први чиновник Србије изгуби изборе у Србији 25. октобра, јер криминално- медијска хоботница има своје циљеве ма ко да влада неком државом. То су паралелни системи моћи. Али и немоћи, јер им се види страх у очима.
