За Журнал: Војин Грубач
Прослављање војне операције, која се у хрватској историографији назива „Олуја“ у Хрватској је последица недостатка позитивне историје те државе, запретене у идејним безумљима који датирају много прије стварања злогласне творевина НДХ: још од хрватског оца нације, суманутог Анте Старчевића.
У суштини, војне акције „Бљесак“ и „Олуја“ нису биле ништа друго до наставак идеолошке и планске политике НДХ и њеног поглавника Анте Павелића.
Конкретно, радило се о системској акцији етничког чишћења српског становништва, које је почело с НДХ а завршило се с „Олујом“.
С војне тачке гледишта, вишеструко бројнија Армија Хрватске имала је против себе минијатурног противника у виду Војске РСК, са 150.000 војника против 27.000.
Отприлике, то је био дуел „боксера“ супертешке категорије против оног перолаке. Самим тим се поставља питање: шта се ту има славити?!
Колико је акција хрватске војске и полиције августа 1995. године у Српској Крајини била злочиначка показује старосна структура несталих лица.
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Љиљана Крстић из Комисије за нестала лица је 2021. године изнијела следећи податак: „Од 1.850 несталих и погинулих лица око 1.200 лица је било старије од 60 година. То је неких 70 процената. А од тога је око 540 било жена, где је 80 посто њих било старије од 60 година“.
Сјетимо се оне слике гдје „хрватска војничина и момчина“ чупа за нос српску старицу, иживљавајући се над њом. Управо тај лик је образац хрватског суперхероја, позајмљеног из времена НДХ гдје су отприлике сви били такви.
Те исте 2021. године је Саво Штрбац, предсједник “Веритаса” изјавио да су хрватски надлежни органи најодговорнији због чега је процес тражења несталих у “Олуји” толико успорен.
И објаснио: „Рецимо, још 110 гробних места чека на ексхумацију, али хрватска комисија ни после 26 година није то учинила. У тих 110 гробних места налазе се и такозвани ‘вртни гробови’ у којима су сахрањивани старци убијени током “Олује”. Њих су углавном сахрањивале рођаци или комшије поред куће јер су им се лешеви распадали и осећали широм улице.“
Укратко, Хрватска слави „Олују“ у којој су од 1.850 несталих и убијених Срба: 70 одсто чинила лица старија од 60 година и гдје је уништено 22.000 српских кућа!
Шта, рећи осим: „свака част“ хрватски бранитељи, такве „херојске битке“ није било у историји човјечанства.
Посебна „честитка“ за ликвидацију 540 жена од којих је 80 одсто било старије од 60 година, то је био „јуначки подвиг истинских војника „.
Збиља, шта се десило са хрватском, марионетском Херцег -Босном? Да није била размијењена, предата за ликвидацију Српске Крајине, све уз одобрење Београда?
Тринаестојулски устанак: сабор слоге у којем није било четника и партизана
Елем, све су им битке отприлике биле такве. Такав им је био и полумилионски концерт Томпсона, неонацистички Вудсток који је показао тренутно стање нације.
Публициста Борис Павелић је тај догађај оцијенио овако: „Томпсонов концерт је катастрофа послијератне Европе. Посљедњи пут када се нацистички поздрав из масе орио Европом били су Хитлерови масовни скупови на којима је демон припремао највеће крвопролиће у хисторији људског рода.“
Умјесто да ћути и да се стиди, извињава на све четири стране свијета, Хрватска сваке године прославља своју бруку и срамоту и још додаје нове моделе наопакости.
Иначе, ове године је особито изненадио Илан Мор, израелски амбасадор у Хрватској, који је на Твитеру честитао Хрватској годишњицу „Олује“, написавши да је „Хрватска операцијом Олуја вратила суверенитет у отаџбинском рату“!? Није ваљда? Суверенитет методама Вандала, Хуна?
Шта рећи, осим „браво екселенцијо“, Ваш образ „блиста“ као апсолутно црно тијело у свемиру!
И на концу, о иностраним делегацијама које ће доћи на хрватски бал вампира, прославу „Олује“?!
Треба бити потпуно ошашављен и неадекватан, без трунке образа па учествовати у тој срамној бизарности.
Војна акција „Олуја“ и њено „прослављање“ су пуцањ у чело европске цивилизације, гдје се одмах поставља питање: да ли она више уопште постоји? Или се то враћамо у вријеме кромањонаца и неандерталаца? У времена потпуне неартикулисаности и губитка било каквих етичких норми.
