Пише: Војин Грубач
Послије потпуне предаје Космета Приштини, на најнедостојнији могући начин: да су косметски Срби изгубили све што су имали до његовог доласка на власт 2012. године, а прије свега право на миран и достојан живот, први чиновник Србије тражи неке нове идеолошке моделе које ће предложити лојалним и нелојаним Србима док их увјерено води у провалију. Наравно, као признати врхунски сијач магле.Тако је, недавно, „отворено говорио“ о неким новим идејама које „неки желе да прогурају“. Који неки?
То је објаснио тако што је рекао да „нам сад улазе странци агентурно преко својих агената, лажних патриота, националиста и свих других у приче о полицентричном српству, децентрализованом српству, конфедералном српству и свему другоме“и наставио: „Дакле, биће занимљиво, биће нешто другачије, биће помало идејно идеолошки, али у смислу будућности Србије, њеног напретка и српства у целини мало другачије обојено. Сачекајте само још четрдесет осам сати до тада је остало…“
Сачекаћемо тих четрдесет осам сати, а до тада… Полицентрично српство подмећу агентуре, наводно. Елем, ако је вјеровати предсједнику Србије, причу о полицентричном српству нам подмећу стране агентуре?
Војин Грубач: Политичко-медијска пресија: „дијагнозис вучићитис“
Она не произилази из чињенице да цио српски народ у модерном добу (задњих 500/600 година) никада, али никада није живио у једној држави која се звала Србија? Она не долази из вјековне муке Срба да се сами боре за свој опстанак од немила до недрага, често у више држава и готово вијек и по без патријарха и Патријаршије, (баш у времену када се у Европи револуционари и писмени људи боре за границе нових нација)?
Она дакле, по Вучићу, није посљедица истине да нити један велики европски народ данас не живи у само једној држави, него своје историјске и културне темеље има широм изван граница своје матичне земље? Коначно, ако је вјеровати предсједнику Србије (а и његовим дугогодишњим партнерима из ДПС-а) Црна Гора није традиционални центар српства, по свему раван са Србијом, бар са становишта књаза, а потом и краља Николе Првог Петровића? Да јесте било тако, довољно је прочитати ране радове историчара др Живка Андријашевића (сада ДПС идеолога), односно његов историјски оглед „Српство у Црној Гори“ који је лако доступан на линку „Бибиотека Монтенегрина“. У том историјском огледу др Живко Андријашевић је потврдио ту тезу и нема шансе да нови радовима то демантује.
Све су прилике да први чиновник Србије сматра да је једини центар српства тамо гдје он сједи, а остало су „подметачине Западних сила“? Сила са којима он, наравно, уопште не сарађује, баш као по питању судбине једног од древних српских центара, оног у Призрену, којег је лагано предао Приштини.
Скаредна изјава чиновника о „православцима који нису Срби“
Првом чиновнику Србије српство није и не смије бити полицентрично, али му је полицентрична (вишесмислена) изјава о разлозима покретања литија 2020. године у Црној Гори. Ево наслова те његове сумануте изјаве, која је осванула у Куриру: „ЦРНА ГОРА НАС ЈЕ ЧЕТИРИ ПУТА ОПТУЖИЛА ЗА ГЕНОЦИД!“ је наднаслов, а наслов је: „Вучић: Литије су кренуле када су неки хтели да праве Православну цркву само да избришу оно српска?
Ево дијела тога текста који се односи на литије, без скраћивања: „Председник Србије Александар Вучић наставља посету Републици Српској и српским повратничким општинама у Федерацији БиХ, а према плану, председник данас обилази Србе на Купрешкој висоравни, Јању и Бугојну.
– Дошло је до тога да се људи изјашњавају као православци, али национално нису Срби. И ми морамо Републици Српској да будемо захвални. На територији БиХ је мање Срба него у Црној Гори, а Црна Гора нас је четири пута оптужила за геноцид, признали су тзв. Косово, а Република Српска то никада није дала. Велика је разлика између оних који воде уједињену политику у односу на оне који хоће да разбијају интегралистичко језгро српског народа.
Војин Грубач: „Отпризнавање“ у функцији маскирања предаје Космета
Не заборавите да су литије кренуле у Црној Гори када су неки хтели да праве Православну цркву у Црној Гори, само да избришу оно српска. И верујте ми да такве идеје и даље постоје — рекао је он током посете Јањским отоцима.“
Дио изјаве „да се људи изјашњавају као православци, али национално нису Срби“ је заиста невјероватна јер нема детаљног појашњења на шта је господин мислио. Чекаћемо га да појасни.
Литије и оптужбе на рачун Ђеда, највећег митрополита модерног доба
Први чиновник Србије кривца за велику народну побуну у Црној Гори не види у свом дугогодишњем партнеру Милу Ђукановићу, него у неком другом (трећем).
Ако каже да су литије покренуте против оних који су хтјели да праве Православну цркву, без српског префикса, онда ти, неки, нису Мило Ђукановић и ДПС. Са њих скида оптужбе! Јер је у освит литија Ђукановић недвосмислено поручио да ће да направи или обнови Црногорску православну цркву, а онда је у име тога наметнуо Закон о отимању црквене имовине. То Вучић као, „не види“!Нити једне ријечи тада није било о Православној цркви (без српског презнака) из устаноних који су стварни кривци и узрочници покретања литија.
Једини, на кога би се ова ретроактивна Вучићева оптужба могла односити јесте итрополит Амфилохије, највећи лидер православног народа Црне Горе. Откуд та мисао и конструкција првог и јединог чиновника Србије?
Војин Грубач: Тринаести јул између значаја и ововременог конфликтног театра
Вјероватно зато што је у времену пред литије управо митрополит Амфилохије био мета бескрупулозних напада Вучићевих медија и неутемељених оптужби за црквени сепаратизам. И то баш у овој интонацији: удружио се митрополит са Милом, прави неку „Православну цркву“.
Друго, једини за кога се може везати било каква званична радња која би имала везе са именом „Православна црква у Црној Гори“ јесте управо Амфилохије. Али то нема везе ни са литијама, нити са непостојећим, перверзним и политички конструисаним тзв. „црквеним сепаратизмом“. Нити је то рађено против јединства СПЦ, јер је то подухват из 2006. године који је благословио патријарх Павле и тадашњи Сабор СПЦ.
Зашто? Зато што су ти велики свештенослужитељи видјели „злу прилику“ у Црној Гори рачунајући да ће митрополит Амфилохије и његова епископска духовна браћа знати „спасити што се спасти може“.
Нису спасили, побиједили су
Не само да су ти велики епископи спасили већ су побиједили и то је била, да будемо прецизни: велика побједа Срба и Црногораца Црне Горе, којима први чиновник Србије сада тражи кривицу личних националних осјећања, која су у домену апсолутних слобода, јер је та побједа била против воље њега и некога његовог Мила Ђукановића.
И на крају, да направимо енигму коју треба логички ријешити: да ли је ово предсједник Србије неспретан у опису свог партнера Мила Ђукановића, или се неспретно и безнадежно обрачунава са мртвим, блаженопочившим великом митрополитом Амфилохијем, или се ради о нечем трећем…? А да је добро за њега, није никако добро.
