Пише: Војин Грубач предсједник НВО ЦРП
Политичка криза око споменика Павлу Ђуришићу у Заостру и Исуфу Камеру Челају (Јусуфу Челићу) у Вусању, показала је да у Црној Гори уопште не постоје антифашисти већ се таквима представља идеолошки бућкуриш који може бити све, само не могу бити антифашисти. Иако се десила унапријед пројектована криза око два споменика, испало је да је проблем у једном од њих, а око другог споменика се десило неко безобразно а тиме и знаковито ћутање.
Јер како објаснити ситуацију гдје се пет дана малтретирају грађане Црне Горе у вези споменика у Заостру, а да се нити једном ти „антифашисти“ нису осврнули на питање споменика „колаборационисти и ратном злочинцу“ Ћељају? При чему, споменик Ћељају егзистира већ дванаест година, подигнут а вријеме владавине Мила Ђукановића и криминалне политичке организације ДПС-а и то незаконито, што је јако битан моменат. Може ли ДПС објаснити о чему се ради, умјесто што се бави Заостром и спомеником подигнутим прије недељу дана? Шта је с дванаест година постојања другог споменика?
Споменичка криза је вјештачки изазвана да би промијенила тема враћања у фокус афере Телеком, 25.000 лажних диплома у државном систему, 63 одсто жена и 30 одсто мушкараца у Црној Гори који користе психотропне супстанце, милијарди долара изнесених из Црне Горе и многих других ствари које су заоставштина режима Ђукановића, укључујући и споменик Јусуфу Челићу. Умјесто тих тема, згубидани разних вектора играју се партизана, четника, муслиманских и албанских милиција на друштвено неприхватљив начин.
Ипак, ако су тема споменици ред би био да лажни антифашисти и идеолошки трабанти, попут: Николаидиса, Батрићевића, Филиповића, Бурсаћа и осталих приземних пропагандиста представе свој став о споменику Јусуфу Челићу у Вусању али и став о Осману Растодеру, Крсту Зрновом Поповићу да би напокон знали шта те пропагандне примадоне мисле о њима.
Подржали су одлуку министарке Вујовић о уклањању споменика у Заостру, да ли подржавају исту одлуку по питању споменика у Вусању? Исто важи и за министра Ервина Ибрахимовића који је био децидан око незаконито подигнутог споменика у Заостру, али којег данима чекамо да својим истовјетним и одлучним ставом око Ћељаја и Османа Растодера да практичан допринос антифашизму.
Ако се то не деси, закључићемо да споменици уопште нису проблем, већ су проблем управо они који двоструким аршинима и идеолошким слаломима, све уз дизање испразне медијске халабуке кваре мир и спокој грађана Црне Горе својим лудилима.
