Пише: Предсједник НВО ЦРП, Војин Грубач
НВО ЦРЦ сматра да би по питању Резолуције о Сребреници на Скупштини ОУН која се одржава 2. маја 2024. године, оптимално рјешење за делегацију Црне Горе била уздржаност на гласању што би одговарало реалном ставу већине грађана Црне Горе.
Уједно, постоји осјетљива неопходност уважавања мишљења званичне Србије, али и ентитета Републике Српске које имају негативан став по питању постављање те Резолуције пред Скупштином ОУН, стављајући је у домен дуплих стандарда који су очити и налазе се у домену геополитике.
Наиме, у садашњем времену, пред нашим очима имамо случај страдања палестинског народа у Гази, што показује недавна изјава извршне директорка дјечјег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) Кетрин Расел која је обавијестила свјетску јавност да је више од 13.800 дјеце убијено је у Гази од почетка рата, како преноси ЦНН. Осим тога, у посебном саопштењу, Комитет УН за родну равноправност и оснаживање жена је навео да више од 10.000 жена убијено у Гази од почетка рата, а 19.000 дјеце остало је без родитеља, при чему број убијених мушких цивила уопште више нико не броји.
У ситуацији опште катастрофе у Газе, враћати се пред Скупштином ОУН на питање Сребренице представља одлазак из реалности и здравог смисла.
Урачунавајући да се Скупштина Црне Горе већ одредила према догађајима у Сребреници 2009. и 2021. године, било би сврсисходно да Влада Црне Горе, и поред унутрашњих и спољњих притисака који уопште нису мали, покуша наћи рјешење у придруживању оним европским земљама које ће бити уздржане током гласања у Скупштини ОУН 2. маја 2024. године.
Што се тиче притисака на Владу по овом питању од стране ДПС-а и његових сателита, њихов однос према народима и Сребреници смо видјели у случају исписивања скаредних антимуслиманских графита у Пљевљима 2020. године.
Наиме, између осталих графита мржње, у селу Оџак је поред магистрале било исписано: „Сребреница 92. селите се Турци“, а преко Скај акликација утврђено да је тиме руководио Петар Лазовић, за којег се може рећи да је био теренски активиста ДПС-а задужен за сијање међуетничке мржње у складу са политичким потребама ДПС-а тога тренутка.
Зато, по питању најављене Резолуције о Сребреници на Скупштини ОУН, ДПС може само да ћути и да се стиди, а уједно да напокон обавијести јавност ко је из њихових партијских структура донио политичку одлуку да се у Пљевљима 2020. године покрене талас совинистичког политичког екстремизма?
Што се тиче „представника цивилног сектора” који су недавно упућивали премијеру Спајићу иницијативу да Црна Гора спонзорише Резолуцију УН о геноциду у Сребреници, тај став је њихово слободно политичко право, али ми се с том иницијативом не слажемо.
Уједно, примјећујемо међу потписницима неке НВО организације који су били саучесници злог и накарадног режима Мила Ђукановића, а који је опстајао на власти систематским ширењем националне и вјерске мржње у Црној Гори. Управо зато, сваки притисак на Владу Спајића у смислу искључивог одређивања „за“ или „против“, без средњег рјешења: сматрамо недобронамјерним поступком. Како је већина грађана Црне Горе против коспонзорисања и гласања за Резолуцију о Сребреници пред Скупштином ОУН, а учитавајући велике притиске које по том питању има Влада, намеће се закључак да је уздржаност црногорске делегације по том питању рјешење које би грађани прихватили као јединствену оптималну варијанту достојну Црне Горе.
Саопштење за јавност, 22.04.2024.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
