За портал Журнал пише: Војин Грубач
Политичка сцена у Црној Гори се „крчка на лаганој ватри“. Политичке организације и коалиције се или цијепају или „добијају прслине“, што гарантује покретање новог политичког циклуса промјена. Бивши премијер Душко Марковић, особа мрачне прошлости, је створио партију „Странка европског прогреса“, која претендује отме гласове ДПС-а. Предсједник државе Јаков Милатовић са организацијом под називом „Покрет за Црну Гору“ претендује на дио гласача ПЕС-а, организације из које је иступио због „програмског неслагања“.
Бивши министри Ковач и Дамјановић са покретом, претпостављеног назива: „Напријед Црна Гора“ вјероватно желе преузети бивше, или одбјегле гласове СНП-а. Свим тим политичким организацијама су потребни избори да би ушли у политички систем државе. Евентуални избори на државном нивоу се за сада тешко могу очекивати, тако да свима остаје Никшић као тест политичке потребности.
Уколико предсједник Милатовић одлучи да први тест ипак буде Подгорица, тада ће срушити садашњу градску власт да би се расписали нови избори. У томе га могу подржати ГП УРА и ПзП, при чему за ту опцију морају ићи скупа са ДПС-ом што ће им одмах донијети крупан минус код грађана, јер је ДПС озлоглашена политичка организација. Али, то ће бити њихов слободни избор! Осим новостворених партија, примјетно је и коалиционо груписање. На једној страни Милан Кнежевић са Милачићем и Дајковићем, а на другој страни СД/СДП и ЛП. Те двије групације ће свакако прећи цензус на неким наредним изборима, али је питање: с колико мандата?
Солидан потенцијал за нови почетак има и Владимир Лепосавић. Питање је да ли ће ићи самостално или ући у неку од коалиција? Ипак, партије не страну, кључно питање је да ли ће се на изборима у Никшићу и евентуалним изборима у Подгорици појавити групе грађана и остварити добар резултат какав су групе грађана оствариле на досадашњим локалним изборима, при чему изузетак нису били нити ови последњи: у Будви и Андријевици?
Војин Грубач: Поводи, од којих пуцају поклопци идеолошке шахте
Да ли постоје капацитети и околности за тако нешто? Јер, бирачи давањем гласова групама грађана исказују оштар протест против политичког система којег „краси“ непотизам. Ако се тако нешто догоди, скоро сигурно је да би се обједињавањем група грађана које су постигле успјех на локалном нивоу, уз подршку антисистемских орјентисаних појединаца и незадовољног дијела јавности, могла створити критична маса за још један радикални преокрет на политичкој позорници Црне Горе.
Сличан ономе који се догодио појавом Покрета Европа сад и њиховим огромним успјехом на републичким изборима одмах послије формирања. Разлог да би се тако нешто опет могло догодити је очит: велико разочарење грађана у политичке партије и њихову меркантилност гдје од задовољавања жеља својих партијских војника не виде друштво у цјелини и његове насушне потребе.
Партије протесте грађана не желе видјети и чути, јер се воде личним интересима егзистирајући под стакленим звоном. Зато је скоро извјесно ново радикално мијешање карата на политичкој позорници, гдје ће многе партије остати незадовољне. Неке отићи с политичке сцене, неке бити маргинализоване због маленог броја посланика или одборника које ће имати,а неке ће бити без коалиционих капацитета што је равно политичкој смрти.
