Пише: Војин Грубач
Питање Космета и ископавања литијума пријете да Србија уђе у такав политички вртлог да је велико питање шта ће се у коначници десити са том важном државом Балкана. Оно што сада видимо је бесконачна немоћ власти у Београду коју прате психоделичне изјаве њеног врха који, као да се налази у стању грознице, транса или неке кошмарне самохипнозе.
Збиља, шта рећи на изјаву премијера Србије Милоша Вучевића који је на тему евентуалног етничког чишћења Срба са Косова и Метохије поручио, да: „можемо само дипломатски да реагујемо на етничко чишћење Срба, јер у супротном улазимо у рат са НАТО …”
Дипломатски!? Да се разумијемо, то „дипломатско реаговање“ ће се свести на традиционално пренемагање, јадање, нечесову кукњаву која ће резултирати бесконечном депресијом очајног народа. Боље би било да Вучевић ништа није рекао, јер је овом изјавом поручио Приштини да има „одријешене руке“ да ради шта хоће, а Србима на Космету да од сада имају статус „глинених голубова“ те да на Србију не могу рачунати јер се Србија плаши своје сијенке. Самим тим, поставља се питање смисла постојања садашње власти у Србији!? Чему и коме она служи?
Одговор је прост, служи себи, свом трајању и ничему више. Док на једној страни званични Београд показује бесконачну немоћ на Космету, на другој страни показује свемоћ и осионост над грађанима Србије у упорности да се литијум копа. По сваки цијену! Погледајте како је Владимир Ђукановић, посланик СНС-а у парламенту Србије, прокоментарисао ситуацију око рударења литијума: „Драги народе, ако одбијемо ово да рударимо, нас ће неко напасти, окупираће нас па ће нам џабе то узети. Јер немогуће је да такав један критични минерал у моментима када влада насушна потреба за њим, а ми имамо најбољи на свету и који покрива скоро 15 одсто европског тржишта и њихове потребе – немогуће је да то остане у земљи. Окупираће нас и рећи: е, када сте ви били будале, када ви то нећете, а нудили смо вам, сад ћемо и то сами да вам узмемо. И то је тако“.
Дакле, и литијум ће се рударити због страха од напада НАТО-а?! Збиља, да ли због тога или због провизије које је већ неко узео из врха власти да би се литијум рударио? Рекло би се да се у овом случају литијумска провизија брани и скрива сијањем страха од окупације! Или није тако? А ко је против копања литијума, ко је он, шта кажу проповједници копања?
Посланик СНС-а, дотични Владимир Ђукановић је то објаснио овако: „Замолио бих све оне који су против експлоатације литијума, а то су апсолутни велеиздајници Србије, да ме исте секунде блокирају и да напусте мој профил. Немам намеру да са затуцаним и ограниченим особама полемишем. Уосталом, са велеиздајницима и нема шта да се полемише. Посебно се то односи на немачке плаћенике из лажних еколошких удружења, као и на удбашке националисте“. Значи, Србија се сада реторички дијели на оне који су против копања литијума, а то су: „велеиздајници, удбашки националисти и њемачки плаћеници из разних еколошких удружења“. А на другој страни су српски националисти који су плаћеници Рио Тинта, који због провизије коју су узели а коју не могу вратити: плаше Србију НАТО окупацијом ако се не буде вршило рударење литијума, а то су исти они који су предали Космет Приштини: опет због „страха од НАТО“.
Мада, можда су и за Космет узели провизију исто као за литијум!? Или нису? Остаје нам закључак да се политика званичног Београда заглибила у живом блату, и што даље буде то стање трајало: биће све горе и трагичније. Како изаћи из вртлога политичких психолошких тортура и трагичних, кобних потеза садашње власти: питање је на које мора дати одговор јавност Србије и ријетки српски интелектуалци. Наравно, ако је уопше остало таквих који нису купљени, и који самопродајом нису завршили у „адовом ждријелу“ продатих душа
