Пише: Војин Грубач
Резултати пописа становништва у Црној Гори су објављени и условно прихваћени, јер је очито да је Монстат правио несхватљиве грешке „малих цифара“, на које ћемо се темељније осврнути неки сљедећи пут. У претпописном периоду, ДПС са сателитима је „медијском вриском“ указивао на понашање београдских кругова који су се својски трудили да проценат Срба на попису буде што већи, чак до 38 одсто, а да говорника српског језика буде натполовична већина.
Док је прстом указивао на званични и незванични Београд да врше „пописни инжењеринг“, ДПС се бацио на сличну акцију: да се што већи проценат грађана из редова мањинских народа изјасне као Црногорци и говорници црногорског језика. Зашто? Јер, побогу: „у опасности је Црна Гора“!? Београд није успио у жељи да постигне жељене пописне резултате у Црној Гори јер је, на примјер, проценат Срба 2011. године према анкетама Матице црногорске био 34 одсто, а на овом попису близак том проценту.
Попис 2011. године је дефинитивно лажиран на разне начине, што једнога дана може бити предмет посебног истраживања да би се тај спорни случај из прошлости расвијетлио. Што се тиче ДПС-а, они су успјели у „кориговању пописних резултата“ 2023. године, јер се око 4 до 5 одсто грађана који припадају мањинским народима изјаснило као Црногорци, а око 8 до 10 одсто као говорници црногорског језика. И, шта су јастребови ДПС-а тиме добили? Ништа! Да ли је то био пописни инжењеринг? Наравно да јесте. И све: по слободној вољи грађана. Уколико Монстат објави резултате према религијској припадности грађана у оквиру сваке националне и језичке пописне структуре, добићемо врло прецизне податке по том питању.
До тада, претпоставља се да муслимана словенског поријекла у Црној Гори има око 14. одсто.
- На попису 2023. имамо 9.81 одсто Бошњака и 1.72 одсто Муслимана, док говорника босанског језика има 6.88 одсто а бошњачког 0.30 одсто.
- На попису 2011 године у Црној Гори је било 6.251 Рома од којих је 5.169 говорило ромским језиком.
- На попису 2023. имамо 3.376 Рома, док говорника ромског језика има само 1361.
- На попису 2011.је било 6.021 Хрвата, од којих је 2.791 говорило хрватским језиком.
- На попису 2023. има 4.082 Хрвата, од којих само 1.155 говорника хрватског језика.
Елем, док се Адријан Вуксановић из ХГИ, као нарогушени кокот борио да арбитрира у односима већинског православног народа, број Хрвата и говорника хрватског језика у Црној Гори се се рапидно смањио. То је Адријану његова борба дала! А по Уставу су, да се подсјетимо, једнако у службеној употреби у Црној Гори и српски и хрватски језик, иако говорника српског језика у има 251.042 а хрватског 1.155. Српски није службени. Како то?! То је могуће зато што су Устав из 2007. године писали острашћени ликови, који су вукли потезе мимо логике и здравог смисла. На другој страни, српским језиком говори око 187.000 Срба и око 64.000 Црногораца који представљају доминантну и компактну језичку већину.
Послије пада режима Ђукановића и последњих пописних резултата, логично је да се као службени језици у Црној Гори прогласе српски и црногорски језик. Тим редослиједом. Да ли је то могуће по Уставу из 2007. године? Наравно није. Тим Уставом је поред двотрећинске већине посланика у Скупштини Црне Горе, неопходна потврда 60 одсто уписаних бирача, међу којима је преко 90.000 непостојећих. Да се разумијемо, Устав Црне Горе 2007. године је имао двотрећинску већину у Скупштини. Да се ставио на референдум, за њега не би гласало 45 одсто уписаних бирача. Зашто су онда уставотворци донијели клаузулу о неопходности да се неке његове кључне норме мијењају послије потврде 60 одсто уписаних бирача?
Зато што је такве људске карикатуре, идеолошке напаљенике и острашћене сулуднике: Црна Гора могла само једном избацити у мочварном дијелу своје историје: у временима када је њоме владао Монструм и радио што му се прохтије. Створивши уставну накарадност, за коју су мислили да ће их надживјети.
