Било би изузетно позитивно ако би у Европском парламенту био усвојен амандман на нацрт извјештаја о Црној Гори, којим се позива наша држава да омогући приступ досијеима бивших цивилних и војних тајних служби, сматрају саговорници Портала РТЦГ. То су рекли након што је објављено да је Жељана Зовко, хрватска посланица, предала амандман на нацрт извјештаја Европског парламента (ЕП) о Црној Гори који садржи позив да се омогући приступ досијеима бивших тајних служби
Адвокат Далибор Каварић за наш портал каже да би било не само изузетно позитивно, већ и неопходно, усвајање предложеног амандмана на нацрт извјештаја ЕП о Црној Гори, којим се позива наша држава да омогући приступ досијеима бивше југословенске тајне службе „УДБА“ и тајне службе Југословенске народне армије „КОС“.
„Отварањем ових досијеа у кривично-правном, али и историјско-социолошком смислу, могли би се истражити и документовати политички мотивисане активности, идеолошке одмазде, деградација и страдање идеолошких противника у оквиру саме партије, али и политичких дисидената, противника задруга и идеје самоуправног социјализма као и многи други масовни и индивидуални злочини из доба комунизма, али и злочина и злоупотреба ових служби у пост-комунистичком периоду до дана данашњих. Овакав предлог амандмана је у сагласју и са извјештајем Спољнополитичког комитета Европског парламента који је усвојен 2021. године и који се бави борбом против организованог криминала на Западном Балкану. У том извјештају већ је дата препорука да све државе региона, рачунајући и Црну Гору, треба што прије да отворе досијеа тајних служби“, казао је Каварић.
Везе између организованог криминала и политичких моћника
Посебно је важно, сматра, да се у том извјештају из 2021. указује на везе између организованог кириминала и политичких моћника, да су оне постојале и прије распада бивше Југославије, а да се уз то позива и на снажнију размјену информација између држава региона и бољу сарадњу у спречавању организоване криминалне дјелатности.
„Произилази да је Европски парламент уочио снажну везу између тајних служби и организованог криминала јер су у комунистичком времену тајне службе многе операције у земљи и иностранству спроводиле преко криминалних група, с тим што су тајне службе тада контролисале криминалне организације, за разлику од садашњег стања у коме криминалне организације имају снажан уплив а често и контролишу неке сегменте или појединце из тајних служби. Управа државне безбједности као главна, цивилна, југословенска тајна служба на савезном и републичким нивоима тзв. „УДБА“ или „ДБ“, војна обавјештајна служба тзв. „ВОБ“, и контраобавјештајна служба Југословенске народне армије тзв. „КОС“, само су промијениле имена, док никада фактички нијесу расформиране и никада нијесу промијениле своје системе рада, који су утемељени још у вријеме Другог свјетског рата, као времену стварања ових служби, па до дана данашњег. Да је то тако, управо потврђује тврдокорност, упорност и одбијање руководилаца ових служби, а то су свакако од формалног расформирања служби, од 1990. године, највиши званичници извршне власти, да отворе јавности своје тајне досијее“, рекао је Каварић.
Напомиње да би се из тих досијеа утврдило ко су били службеници и сарадници (доушници) ових служби, на који начин су долазили до информација, како су фабриковане ситуације и афере, организована праћења, дискредитовања, ликвидације и други облици неутралисања идеолошких али и личних противника и опонената.
„На питање зашто одговорни за рад тајних служби одбијају да отворе досијеа и обзнане мрачне тајне злогласне службе, која је била сива еминенција Комунистичке партије Југославије, одговор је, између осталог, и да садашње управе тих служби и њихови надређени у извршној власти не желе да се одрекну бројних услуга и сервилности насљедника ових служби које се сада огледају у Агенцији за националну безбједност, Војној обавјештајној и Војној контраобавјештајној служби (ВКС). Још један од крупних разлога за даљу тајност досијеа службе је то што садашњи оперативци вишег нивоа, доносиоцима одлука, који би требало да одлуче о отварању досијеа, представљају да би отварање досијеа угрозило постојећу сарадничку мрежу, методе и технику рада службе“, сматра Каварић.
Крши се и Закон о архивској документацији
Односно, истиче наш саговорник, за велики дио јавности ће бити шокантно када открију да су многи „угледни“ грађани, бизнисмени, политичари, конобари, судије, тужиоци, адвокати, земљорадници, њихови блиски сродници, другови, кумови али и многи други били, а неки су и сада, сарадници или активни службеници тајне службе, који су достављали податке о њиховим родитељима и другим сродницима.
„Али свакако један од најкрупнијих разлога зашто се тајни досијеи не отварају, а што ће свакако бити проблем и у даљим активностима у овом правцу је то што су и многи садашњи, познати државни званичници, како из власти, тако и из опозиције активни сарадници (доушници) тајних служби, који су статус стекли насљедно или према личним околностима. А што би свакако угрозило статус тих званичника а службе оставило без дугогодишњих сарадника. Као доказ за ово је и чињеница да тајне службе сходно обавези из Закона о архивској документацији, у пракси не предају архивску документацију Државном архиву Црне Горе ни након протека рока од 50 година, што свједочи у прилог тврдњи да тајне службе, ни данас не желе да било ко има увид у њихов рад и да га преиспитује“, нагласио је Каварић.
Обећања о отварању досијеа слушамо од 1990. године
Дакле, закључује, иако је тајна служба званично распуштена 1990. године и иако су тадашњи али и садашњи, црногорски званичници обећали да ће тајни досијеи бити отворени, то се у пракси неће још брзо десити.
„Потребни су помоћ и притисак Европског парламента и постављање тог услова на путу демократизације земље. Управо је позитивно и неопходно усвајање предложеног амадмана и обавезивање Црне Горе да демистификује тајне архиве и да коначно сви грађани сазнају чиме се бавила и како је радила ударна песница и узданица Комунистичке партије Југославије“, оцијенио је Каварић.
Посланици Европског парламента требало би да крајем августа или почетком септембра расправљају о нацрту извјештаја о Црној Гори.
Аутор извјештаја је извјестилац ЕП-а за Црну Гору Тонино Пицула.
Консултант за међународне односе Марко Беговић у изјави за наш портал указује да није био неопходан амандман на нацрт извјештаја Европског парламента па да и Црна Гора схвати да треба да темељно преиспита рад својих служби безбједности.
„Ово посебно имајући у виду достављену пресретнуту комуникацију припадника ових служби са криминалом. По доступним подацима, криминалне организације нијесу пука удружења грађана, већ организационо веома прожет систем унутар постојећег система институција јавних власти, а које би морале да раде у интересу наше државе. Но, када је одређен притвор или се води кривично-правни поступак против водећих лица из правосудних и безбједносних органа, онда је јасно да је систем јавне управе функционисао као платформа за партикуларни и неријетко криминални интерес“, каже Беговић.
Темељно реформисати службе безбједности
Он је рекао да не улазећи у природу амандмана или мотив европске посланице Жељане Зовко, сасвим је јасно да фокус дјеловања будуће владе, посебно сектора безбједности мора бити рад на отклону од свега онога што ове службе сада представљају.
„Црна Гора данас, нема свијетлу будућност ако се темељно не реформишу службе безбједности, а поједини сектори потпуно расформирају. У том смислу, неопходно је затражити организациону, експертску и техничку подршку стратешких савезника, јер у овом тренутку, Црна Гора нема потребну политичку зрелост уз веома сужен институционални капацитет. У прилог неопходности фокуса на период након распада СФРЈ је и чињеница да је велики број потенцијалних свједока сарадника, а и пензионисаних припадника ових служби и даље жив, па је уз њихова свједочења и доступне секундарне податке могуће адекватније сагледати за шта су све службе безбједности служиле сем за чување уставног поретка“, закључио је Беговић.
М.В.
Извор: РТЦГ
