Црна Гора улази у нову парадигму, чији су почетни показатељи бројна хапшења важних шрафова криминалне структуре која је заробила Црну Гору и све њене институције. Недавно хапшење предсједника будванске општине Мила Божовића, издваја се од других које је у широкој и, чини се, трајној акцији повео тужилац Нововић

Како се може закључити из досадашњег рада тужилаштва, са разлогом треба очекивати пуне црногорске затворе, али је свима јасно да ће обрачун бити потпун тек када се главни политички протагонисти црногорске тродеценијске драме нађу иза решетака на челу са Милом Ђукановићем.
Сваки ухапшеник је стога у јавности перципиран као степеница на путу обрачуна са Ђукановићем. Управо из тог разлога, хапшење Божовића, који је словио за бескомпромисног опонента Ђукановићевог криминалног режима разбија „црно-бијелу“ слику наше стварности и отвара бројна питања, дајући дијагнозу најшире пандемије подржављеног криминала, чији су актери на свим странама „супростављених“ политичких табора.
Наравно, не треба прејудицирати судске одлуке и постоји реална могућност да је Божовић невин, у шта његове страначке колеге немају дилеме. „Док шеф организованог криминала и шеф корупције у Црној Гори Мило Ђукановић слободно лута по Дубаију, правосудни органи лишавају слободе предсједника општине Мила Божовића који жели да изгради градску болницу, шеталиште, културни центар… „, казао је лидер Нове Андрија Мандић у реакцији на хапшење Мила Божовића.
Одмах потом, хорски је кренула „одбрана“ Божовића. Док једни виде напад на ДФ у сусрет парламентарним изборима, други тврде да је ово хапшење дио кампање у којој следи формирање „једне српске странке“, како би наудили ДФ-у. „Неће моћи“, поручује борбена Марина Јочић у стилу Ибаруриног „Но пасаран“. Занимљиво је да се Небојша Медојевић, коме је шверц коакина и дуванских производа омиљена тема, није изјашњавао о Божовићевом хапшењу, можда и зато што је преокупиран Покретом „Европа сад“, чије лидере свакодневно таргетира на друштвеним мрежама.
Проклетство будванске фотеље
Мило Божовић је, за сада „на одређено“, челну фотељу општине Будва замијенио неудобним затворским амбијентом, исто као и његови претходници из редова ДПС-а Рајко Куљача и Лазар Рађеновић. Да ли се ради о замађијаној фотељи, или су будвански предсједници општине „по функцији“ дио криминалних структура у трећој црногорској престоници – престоници туризма.
Индикативно је да су Куљача и Рађеновић били колатералне жртве унутар-страначког (унутар-мафијашког) обрачуна, гдје је главна мета био Светозар Маровић. Актуелни предсједник Будве Мило Божовић, означаван као будућност странке којој припада, по штурим информацијама из ГСТ-а, није жртва већ директни актер у шверцу кокаина.
Евентуално доказивање Божовићеве кривице носи редефиницију читавог криминалног система, који не познаје партијске, идеолошке, националне и друге границе, већ као вода продире кроз сваку шупљину. Божовићево чланство у парламентарном Одбору за безбједност отвара додатна питања уколико се индиције Тужилаштва покажу као чињенице. Ако је Божовић дио „хоботнице“, онда ни то чланство није могло бити случајно, неко га је предложио и подржао за ту одговорну позицију и омогућио организованом криминалу додатни увид у државне тајне највећег степена.
То би објаснило многе недоумице и нелогичности у последњих 30 година које су „појели скакавци“.
Влада ЦГ – само посматрач процеса
И ово хапшење, као и сва претходна, ГСТ Владимир Нововић је извео без учешћа црногорских институција, већ у сарадњи са Еурополом и међународним истражно-полицијским органима. Чињеница да су транскрипти чувене апликације „Скај“ постојали већ годинама, али да се тек сада процесуирају, говори нам о ријешености „западних партнера“ да „пусте низ воду“ Ђукановића и његову машинерију зла, чија је криминална дјелатност прећуткивана деценијама зарад пуноће неоколонијалистичког односа који је успостављен са Црном Гором.
Премијер Дритан Абазовић и његова крња влада користе овакве прилике за лични и партијски маркетинг, али не могу баш да се похвале да су информисани о текућим и наступајућим дешавањима, а говори се да су само неми посматрачи процеса које изводи ГСТ у сарадњи са међународним организацијама за борбу против криминала.
Дакле, заслуге припадају Еф-Би-Ај-у, Еурополу, ДЕА… парадоксално – оним истим организацијама који су деценијама скривале такве податке, (п)одржавајући Ђукановићев режим. Евентуално доказивање улоге будванског челника, даће нам ширу слику наше пропасти, јер ће се у испреплетеном мозаику система зла, убудуће тражити и коцкице опозиционих ликова.
Горан Ћетковић