Piše: Vladimir Đukanović
Kina, najveći emiter gasova staklene bašte na svetu je dostigla vrhunac zagađenja, što bi moglo označiti prelomni trenutak u globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Ova azijska sila, koja je u poslednjih nekoliko decenija doživela brzu industrijsku ekspanziju, istovremeno je postala lider u razvoju zelenih tehnologija. Da li je Kina zaista na putu ka zelenoj neutralnosti, ili je trenutni pad emisije štetnih gasova samo odraz trenutne ekonomske krize?
Kina danas čini više od 30% globalnog zagađenja, što je rezultat njenog meteorskog industrijskog uspona koji je započeo reformama Deng Sijaopinga 1980-ih godina. Za razliku od drugih velikih zagađivača poput SAD-a i Velike Britanije, kojima su bile potrebne decenije, pa čak i vekovi, da dostignu vrhunac svojih emisija, Kina je to postigla u rekordnom roku. Ovaj rapidni razvoj doneo je značajne ekonomske benefite, ali i ogroman ekološki teret. U jednom momentu kineski gradovi su bili pokriveni stalnom maglom otrovnih čestica.
Kina se oslanja na ugalj više nego bilo koja druga zemlja na svetu. Polovina svetskog uglja se kopa i sagoreva upravo u Kini kako bi se napajala njena ekonomija i podržala teška industrija, uključujući proizvodnju čelika i cementa. Međutim, emisije povezane sa ovim sektorima nisu samo problem Kine; svaki put kada neka zemlja uvozi kineske proizvode, ona praktično „izvozi“ svoje zagađenje u Kinu.
Uoči Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine Kina se suočila sa velikim zagađenjem i odlučila da okrene drugi list. Želja za čistijim nebom i prepoznata ekonomska prilika postali su glavni motivatori za razvoj zelenih tehnologija. Umesto da pokušava da sustigne Zapad u tradicionalnim tehnologijama poput motora sa unutrašnjim sagorevanjem ili gasnih turbina, Kina je odlučila da ih preskoči i direktno se posveti razvoju baterija, solarnih panela i električnih vozila. Ova strategija nije bila samo odgovor na domaće ekološke izazove već i ključ za globalno pozicioniranje. Danas Kina proizvodi 80% svetskih solarnih panela i investira u najveće vetroturbine na svetu. Ove tehnologije su postale pokretač ekonomskog rasta zemlje, čineći 40% njenog rasta BDP-a u 2023. godini.
Prema podacima iz 2023. godine, Kina je uložila više u tehnologije energetske tranzicije nego bilo koja druga zemlja. Njene solarne elektrane svedoče o ovim ulaganjima. Pored toga, Kina je lider u razvoju baterija za električna vozila sa najdužim dometom na tržištu i najboljim automobilima na ovaj pogon.
Međutim, ovaj uspeh nije došao bez značajnih troškova. Kineska vlada godinama je subvencionisala razvoj zelenih tehnologija, omogućavajući kompanijama da nastave projekte čak i kada nisu bili ekonomski isplativi. Nasuprot tome, u zemljama poput SAD-a, Nemačke i Španije, ukidanje subvencija dovelo je do urušavanja industrija koje su se oslanjale na državnu podršku. Gornja ilustracija pokazuje da Kinezi ulažu više od ostatka sveta. Nema naznaka da će se trend promeniti.
Iako se emisije štetnih gasova trenutno smanjuju, ovaj trend je delimično posledica usporavanja kineske ekonomije, posebno u sektoru nekretnina. Teška industrija, poput proizvodnje čelika i cementa, i dalje predstavlja ogroman izazov za dekarbonizaciju. Dugoročno gledano, Kina će morati da pronađe način da smanji emisije iz ovih sektora, što zahteva velike investicije u inovacije i restrukturiranje energetske mreže kako bi se smanjila zavisnost od uglja.
Ako Kina zaista potvrdi da su njene emisije dostigle vrhunac, to bi bio značajan korak napred za globalne klimatske ciljeve. Ovaj razvoj događaja mogao bi pomoći u sprečavanju zemalja poput SAD-a, koje su pod administracijom Donalda Trampa najavile povlačenje iz Pariskog sporazuma. To ne doprinosi smanjenju zagađenja niti zaustavljanju procesa globalnog otopljavanja.
Međutim, ostaje pitanje da li Kina može da održi ovaj momentum i da se još snažnije pozicionira kao globalni lider u borbi protiv klimatskih promena. Kao najveći globalni zagađivač, ali i lider u zelenim tehnologijama, njen budući kurs ima potencijal da značajno oblikuje sudbinu naše planete. Njena sposobnost da balansira između ekonomskog rasta i ekološke održivosti biće ključni test. Mislim da neće žrtvovati ekonomski rast, ali ohrabruju dalje investicije u nove tehnologije koje mogu da obezbede i jare i pare.
Izvor: Fejsbučarenje
