Пише: Владимир Ђукановић
Катар је 2000 године имао мање од 700.000 становника. Данас, према процени worldometers.info, има преко 3 милиона грађана. Већина су странци из Азије који су као мигранти стигли у ову динамичну државу за послом.
У свету међународне политике, често се говори о моћи великих сила, о војним блоковима и глобалним економским гигантима. Али истинска уметност утицаја данас се све мање своди на број тенкова или величину територије. У том новом свету меке моћи, Катар је постао мајстор. Малена држава, богата гасом и амбицијом, не само да се одржава на међународној сцени, већ успева да постане тихи диригент многих геополитичких процеса. И то чини са изузетним успехом, посебно у Сједињеним Америчким Државама.
Од 2017. године, Катар је потрошио више од 220 милиона долара на лобирање у Вашингтону, према јавно доступним изворима. То је сума која надмашује и многе веће и развијеније земље. Није реч само о ангажовању скупих лобистичких фирми. Катар улаже у инфраструктуру утицаја, у људе, у образовање, у наративе. Амерички универзитети су постали једно од главних поља деловања. Харвард, Џорџтаун, Тексас А&М, Нортвестерн и други престижни факултети примили су више од шест милијарди долара од катарских извора у последњих петнаест година. У Дохи се налазе читави кампуси америчких универзитета, чиме се обликују будуће елите, како катарске тако и међународне, уз одређену захвалност према земљи домаћину.
Још већи ефекат има америчка војна база Ал Удеид, највеће америчко војно постројење на Блиском истоку. Трошкове њеног одржавања сноси Катар. Паметном доста. Захваљујући томе, Катар је осигурао своје место као кључни савезник САД у региону. Та база гарантује сигурност од спољне агресије и даје директан приступ највишим америчким војним и обавештајним структурама. Сваку напетост у региону Вашингтон менаџује из ове базе.
Утицај Катара не престаје код институционалних односа. Он улази и у личну сферу. Бивши Трампов изасланик Стив Виткоф је био власник хотела Парк Лане у Њујорку, чија је вредност драстично опала због лошег пословања. Када више није имао решења, спас је дошао из Дохе. Катарски инвестициони фонд је откупио његов удео за $623 милиона. Пам Бонди, бивша државна тужитељка Флориде, касније је постала лобисткиња катарске амбасаде. Каш Пател, директор ФБИ-ја и Трампов блиски сарадник, радио је као консултант за катарску владу. Чак је и сам Трамп добио Боинг 747 из Катара као поклон који ће постати део његове председничке флоте.
Ово наравно ништа није случајност, већ пажљиво изграђена стратегија. Када су Саудијска Арабија, УАЕ и Египат у јуну 2017. покушали да изолују Катар политички, уводећи му блокаду и захтевајући да затвори телевизију Ал Џазиру, прекине односе са Ираном и затвори турску војну базу, Доха је одговорила гласно не. И то не дипломатијом, већ новцем и лобирањем. Већ тада су почеле озбиљне инвестиције у лобистичке канале у Вашингтону. И резултат није изостао. Трампова администрација се брзо преусмерила са почетног ентузијазма према саудијској страни на много суздржанију позицију, а временом чак и симпатију према Катару. Изолација је пропала. Катар је преживео, али не само то – изашао је из кризе јачи него икад.
Али Америка није једино место где Катар демонстрира ову врсту утицаја. У Француској је један од главних инвеститора у луксузни сектор. Власник је фудбалског клуба Пари Сен Жермен, најлуксузнијих хотела и великог броја елитних некретнина у Паризу. Уједно је и купац француског наоружања – Рафал авиона, ратних бродова и оклопних возила. Француска, с друге стране, користи своју позицију у Савету безбедности УН и у Бриселу да промовише катарске интересе, посебно када је реч о енергетској политици и подршци катарском гасном извозу ка Европи.
Владимир Ђукановић: Кина и Америка у Женеви – трговинско шибицарење
У Лондону, Катар држи део финансијске елите у шаци. Власници су робне куће Хародс, великих хотелских ланаца и пословних комплекса. Лондонски званичници Катар називају стратешким партнером. У јеку енергетске кризе изазване ратом у Украјини, Велика Британија је управо с Катаром потписала један од најбитнијих уговора о снабдевању гасом, чиме је смањила зависност од руских извора. За узврат, Катар добија инвестиционе погодности, пореске олакшице и политичку заштиту.
Још занимљивији је однос са Турском. Катар је финансијски спасио турску привреду током кризе 2018. када је турска лира доживела драматичан пад. Тада је обећано петнаест милијарди долара директних инвестиција. У замену за то, Турска је послала трупе у Доху, отворила војну базу и постала гарант физичке безбедности катарске краљевске породице. Та база је данас симбол савезништва које превазилази религијске и политичке разлике. Анкара и Доха данас функционишу као близанци на Блиском истоку, подржавајући исте политичке покрете, од Муслиманске браће до опозиције у Либији.
Ту је и однос са Авганистаном. Катар је једина земља која је успела да изгради односе и са Америком и са Талибаном. Када су САД одлучиле да се повуку из Авганистана, једино је Катар имао довољно кредибилитета да буде домаћин преговорима. У Дохи је одржан сваки кључни састанак између Вашингтона и талибанског руководства. У тренутку када су талибани преузели Кабул, многи званичници су евакуисани управо уз помоћ катарских летелица.
Сви ови примери воде једном закључку – Катар је држава која користи своје богатство као полугу утицаја, али не кроз бахатост, већ кроз пажљиво обликовану стратегију. Нема потребе да покреће ратове или прети силом. Довољно је да купи једну зграду, спонзорише једну стипендију, помогне једном бившем председнику да реши стамбени проблем. То су ситни детаљи који граде нову слику ове мале државе. У тој слици, Катар више није само богата земља са гасом, већ игра главну улогу у новом моделу глобалне политике.
Зато се данас, у многим престоницама света, па и у Вашингтону, често питају шта мисли Доха. И то не зато што је Катар велики, већ зато што је паметно мали. То је држава која зна да није битно колико те има на карти, већ колико си присутан у уговорима, саветима, универзитетима, фоновима, и наравно – лобистичким извештајима који сваког месеца стижу на столове америчких конгресмена.
Извор: Фејсбучење
