Пише: Вук Јеремић
Теоријско питање око тога где је граница између слободе кретања и слободе јавног окупљања у Србији последњих недеља и није толико теоријско. Комеморативне блокаде саобраћајница, осим што држе у фокусу јавности трагичну погибију 15 људи у Новом Саду, биле су и поприште неколико инцидентних ситуација које су довеле до тога да протестанти задобију лакше, па и теже, телесне повреде.
Само у претходних десетак дана, како су петнаестоминутне блокаде еволуирале у свакодневни вид грађанског протеста, учестали су покушаји грађана да их пробију аутомобилима. То је довело до крајње забрињавајућег тренда да су све чешће извештаји о блокадама праћени и информацијама о повредама учесника. Оно што је у свему овоме добра вест, то је да су у свим оним случајевима у којима је пробијање колима снимљено, осумњичени приведени.
Јуче је испред зграде Факултета безбедности приватно возило налетело на групу окупљених студената и професора током студентске блокаде, а у инциденту није било повређених, док је возач, који је побегао са места инцидента, касније ухапшен, саопштио је тај факултет. Уз осуду тог напада, Факултет безбедности је поручио да ће наставити да подржава своје студенте у изражавању њихових ставова, у складу са начелима академске слободе и друштвене одговорности.
Пун гас кроз масу
Први такав инцидент догодио се 6. децембра ове године у центру Београда, где је мала група грађана блокирала Студентски трг. Око 12 часова, Радојко С. (67) из Кикинде је одлучио да пробије блокаду и својим аутомобилом марке пежо је ударио четворо људи, од којих је троје задобило тешке телесне повреде. Убрзо се испоставило да су повређени музичари Београдске филхармоније. Осумњичени је ухапшен истог дана, а сумњичи се за насилничко понашање на јавном скупу, дело које је запрећена казна од три до 12 година затвора. Како је саопштило Више тужилаштво у Београду описујући инцидент, Радојко С. је наишао на застој саобраћаја и изашао из возила. Када су му окупљени рекли да ће скуп трајати још неколико минута, он је негодовао, сео назад у аутомобил и кренуо кроз окупљене грађане.
Недељу дана касније, прецизније 13. децембра, слична сцена видела се и у Новом Саду у близини Футошке пијаце. Ту је на блокаде налетео аутомобил марке Порше Кајен, са четири мушкарца у њему. Кратка препирка била је пресечена одлуком возача да пробије блокаде. Ипак, овога пута аутомобил је стао након што је прошао блокаду, из њега су истрачала четири путника и почели да туку окупљене грађане. Убрзо су приведени О.С. (1996), К.С. (1997), К.А. (1993) као и Н.Н. (1995), за кога се тврди да је запослен у полицијској станици у Земуну.
Дан касније, ухапшен је и мушкарац Ф. Ј. који је комбијем ударио студента Високе хотелијерске школе у Београду док је учествовао у блокадама у близини зграде ДИФ-а. Ф. Ј. је покушао да пробије блокаду, а том приликом је студента ударио и неколико метара носио на хауби. Друго основно тужилаштво у Београду наложило је да се ухапшеном Ф.Ј. одреди задржавање због сумње да је починио кривично дело насилничко понашање.
Иста сцена видела се и следећег дана, 15. децембра, а овога пута је мушкарац у аутомобилу марке киа покушао да пробије блокаду код Пољопривредног факултета у Земуну. У својој намери је успео, а притом је повредио педесетчетворогодишњег мушкарца. Припадници МУП-а су ухапсили А. З. (1988) због сумње да је починио кривично дело изазивање опште опасности.
Ово су само инцидентни који су забележени и снимљени, а сасвим сигурно их је било и још имајући у виду да нико поуздано не зна колико тачно има блокада у овом тренутку. Оно што овај вид грађанских протеста чини посебно ризичним је чињеница да се они по правилу не пријављују, те да полиција не може, све и када би постојала воља, да обезбеди сигурност учесника. Друга ствар је што полиција већ дуже време евидентно има наређење да не обезбеђује опозиционе грађанске протесте, чак и оне који су пријављени у складу са законом.
Вук Јеремић: Ескалација политичке кризе: Експрес лонац који нико не сме да помери
Укрштене поруке могу да повећају ризик од инцидената
Друга страна медаље је чињеница да највиши представници власти већ годинама протестне блокаде саобраћајница карактеришу као насиље мањине над већином и незаконито малтретирање мирољубивих грађана. Иста ствар се понавља и током последњих протеста који су мотивисани новосадском трагедијом.
Тако је, илустрације ради, народни посланик Српске напредне странке Владимир Ђукановић недавно рекао да би чланови странке демонстранте радо „пропустили кроз шаке“.
„Људи су кивни, хоће да мотке узму. Хоће да иду да их поломе као сламчицу. Једва суздржавамо наше чланство које би радо да их пропусти кроз шаке, да их изубија“, рекао је Ђукановић.
Адвокат Виктор Гостиљац наводи за НИН да се грађанима шаљу укрштене поруке и да то може да повећа ризик од инцидената.
„Изјаве представника власти који критикују демонстранте могу створити код одређеног дела грађана убеђење да је малтене дозвољено пробијати блокаде. У игри великих бројева, где имамо велики број блокада, наравно да ће се појавити грађани који ће те критике да схвате дословно и да крену колима кроз масу. Наравно, ту онда наступа правни део приче, пошто тужилаштво не може да остане немо на документоване случајеве кршења закона“, каже Гостиљац.
Вук Јеремић: Бујање „осветничких група“: Од лова на педофиле до лова на вештице
Он истиче да је добро да су сви осумњичени за пробијање блокада приведени, али и напомиње да би надлежни требало да испитају да ли је неки од ових инцидената координиран и унапред планиран.
„Само слеп човек не види да је део ових инцидената режиран и да се одређени људи шаљу на блокаде. Ја не могу да верујем да би ико дао некоме налог да колима пробија кроз блокаде, али би тужилаштво требало да испита да ли је неко добио налог да иде на блокаде, па онда можда претерао. Ту бисмо свакако дошли до питања могућности доказивања, али би требало да проверити да ли је било елемената подстрекивања. Јер подстрекивање чини оно лице које код неког другог створи и учврсти одлуку да учини неко кривично дело. Сад је ствар сваког конкретног поступка и могућности да се пронађе узрочно-последична веза“, закључује Гостиљац.
Извор: НИН
