Piše: Vladimir Tabašević
„Odrasli muškarac je samo dete koje se igra odraslog muškarca“, piše nam Pjer Burdije.
Feministkinje su, ipak, „u crvenom“, po definiciji. Oko sebe vide sve sami „zli patrijarhat“ i „muške moćnike“ iako muško nikad nije bilo nemoćnije stvorenje u svojoj dugoj istoriji „postajanja muškarcem“.
Nije samo na ženi zadatak da za života postane (pravom) ženom, već i muškarac ima tu obavezu koju rado izbegava ostajući nesigurno derište koje se razmeće „znacima moćnika“.
Pravo ime za društvenost na koju smo svi primorani jeste „puertarijat“ (vladavina dečaštva). Robert Mur i Daglas Džilbert „tiraninom iz dečije stolice“ nazivaju svakog muškog moćnika koji gonjen tračkom svesti o svojoj neznatnosti, iz čiste nesigurnosti – ugrožava svet oko sebe svojevrsnom „strahovladom“.
Bilo da je to otac koji ne haje da obezbedi nežnost za svoju decu jer je ubedio sebe da je na njemu samo da „donese novac u kuću“, direktor preduzeća koji se „u ime profita koji ne sme da ispašta“ manijački izdire na svoje zaposlene, a svoje ukućane tretira kao samo još jedna „usta koja on hrani“, lokalni kriminalac koji svesno srlja u nepromišljenosti da bi spas od uloge na koju se obavezao jer je smatra ekskluzivno „muškom“ – našao na robiji, i tako novom brigom zarobio one koje navodno on želi da zbrine, svako od njih robuje jednoj suštinskoj slabosti: da bude ono što je umislio da je u očima drugih.
Sociolog Čarls Horton Kuli davnih dana nam ispisuje važnu lekciju o čovekovom „Ja“ i načinu formiranja intersubjektivnog identiteta. Ono što svako od nas za sebe misli da jeste, u stvari, ono je „što mislimo da o nama misle“. „Sopstvo“ je već ukaljano (lošom) „društvenošću“, i nema tog „Ja“ koje ne bi bilo samoposmatračko iz ugla raznih, nametnutih nam društvenih perspektiva. Većina nas ostaje zauvek zarobljena u tom kompromitovanom, nezrelom samodoživljaju, hronično vapeći za spoljnim validacijama.
Volimo jer mislimo da nas voljena osoba razume upravo kao onoga ko smo sebe ubedili da jesmo, a i ta ubeđenja (o sebi) nismo birali već smo ih negde „u hodu kroz šumu društvenosti“ – pokupili kao obavezna. Infantilni, nezreli „heroji“, obuzeti samopotvrđivanjem, izborili su se za odlučujuće funkcije u društvu.
Vlasnici novostečenih moći ne biraju ko će tim njihovim moćima da bude podložan: ulaze u bespotrebne sukobe samo da bi se još jednom „dokazali“, bežeći od unutrašnjeg glasa koji sumnja u njihove snage u koje su veštački ubedili druge; taj glas ih progoni, a oni druge, „bližnje“, na silu ubacuju u vlastiti lavirinte nesigurnosti i nezrelosti. Takvim osećajem „moći“ i lične važnosti, oni su zarazili naprasne feministkinje koje ih na svoj način odurno, svesno i nesvesno, oponašaju.
Krug je zatvoren. Puertarijat je na snazi: nezreli i nedorasli muškarci na vlasti i žene koje nastoje da oponašaju takav način društvene i lične moći.
U društvu, logično, novac postaje jedina simbolička i stvarna odlika snage i vrednosti. Muškarac nastoji da ga obezbedi ne pitajući se za način i količinu nepočinstava, sujete i nepoštenja koja mora da izvrši na tom putu sticanja, a žena da bude blažena – takvim zbrinjavanjem koje neće previše preispitivati.
Vladimir Kolarić: Tema greha i poroka u najmlađoj srpskoj muzici
Pošteni i nežni očevi, istinski odvažni, zdravo samouvereni, nikad nauštrb drugih – naruženi su propagandom kao „nesposobni“, samo ako nisu pristali da učestvuju u jagmi sticanja opravdanom kao svojevrsni, neophodni „socijalni-darvinizam“ za koji „pravi muškarac“ mora biti sposoban.
Ovi drugi, nezdravo samouvereni, zauvek željni spoljnjih validacija, spremni da na račun drugih, nevinih i slabijih – obezbede lični „luksuzni“ opstanak, spremni da zbog slike o sebi – izazivaju propasti, lične, porodične i društvene – postali su mera svih stvari.
Ne čudi, onda, kad jedan takav „sposoban muškarac“, bespotrebno obuči svoje maloletno dete rukovanju oružjem. U njegovom grandioznom samodoživljaju, verovatno je njegovom sinu nedostajala još samo ta vrlina – jedno izlišno, opasno znanje. Samo nezrela i nesigurna muškadija – zna zašto. Nek je slava svim žrtvama ovakvih „muževnosti i muškosti“.
Izvor: RT.rs
