Piše: Vladimir Kolarić
Uvek je najzanimljiviji svedočiti nečijem susretu sa Bogom, odnosu sa Bogom neke ličnosti, koji je uvek jedinstven i neponovljiv, koliko je to i svaka ličnost u istoriji sveta i prostranstvu kosmosa. Tragovi tog susreta i tog odnosa nekada se mogu naći i u knjigama, koje su zbog toga posebno dragocene.
Knjiga „Biblija i Kjerkegorovo stanovište“ (Biblos 2026) predstavlja tekst diplomskog rada Biljane Jovanović, pod mentorstvom Mirka Zurovca odbranjenog na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1987. godine, pod punim naslovom „Biblijski tekstovi i njihovo tumačenje kao osnov i referenca Kjerkegorovog religijsko-egzistencijalističkog stanovišta“, propraćen za ovu priliku predgovorom i završnom beleškom priređivača Ilije Marića, koji je našu kulturu još odavno zadužio svojim nemerljivim doprinosom izučavanju istorije srpske filosofije.
Biljana Jovanović (1953-1996) je i pored relativno kratkog života ostavila značajan trag u našoj književnosti, stekavši svojevrstan kultni status, a i jedna značajna književna nagrada nosi njeno ime. Kao osobenost njene literature često se izdvaja samosvojnost i izražena individualnost, što su, pored buntovnosti i tragalačkog duha, očito bile i osobine njene ličnosti i njenog životnog puta.
Biljana se rano opredelila za književnost, i filosofiju koju je studirala nikada nije shvatala kao svoj istinski životni poziv, već pre kao pomoć u književnom radu. Ilija Marić u predgovoru zapaža suptilne uticaje filosofskog obrazovanja ne njenu literaturu, koji nipošto nisu bili deklarativni ili ilustrativni, već uvek književno motivisani i „organski“ utkani u tekst. Ipak, svoj diplomski rad spisateljica je uradila pažljivo i marljivo, posvetivši se autoru kojeg je već odavno poznavala i čitala, i koji joj je očito bio ne samo intelektualno, nego i egzistencijalno blizak i značajan, do formativnog nivoa.
Iako Ilija Marić ističe kako njen diplomski rad ne daje naučni doprinos tumačenju biblijskih motiva u Kjerkegorovoj misli i ne pridržava se uvek akademskih principa upućivanja na izvore, on je značajan ne samo kao prilog izučavanju života i dela ove važne umetnice, nego i kao jedno od retkih dela posvećenih ovoj temi na našem jeziku, i to urađeno veoma dobro i pouzdano, uz korišćenje Kjerkegorovih dela i sekundarne literature tada još neprevedenih na naš jezik.
Vladimir Kolarić: Uspehom proglašeno odlaganje koje podrazumeva pristajanje na uslove neprijatelja
S obzirom na to da Biljana Jovanović nije nameravala da gradi akademsku ni uopšte profesionalnu filosofsku karijeru, ali očito nije bila osoba sklona površnom i formalnom pristupu bilo kojoj vrsti pisanja, njen izbor teme diplomskog rada je bio motivisan interesovanjem za Kjerkegora i njegovu filosofiju, ali očito i sa njenim ličnim, duboko proživljenim i promišljenim religijskim traganjima.
Potekla iz komunističke porodice (otac joj je bio Batrić Jovanović), Biljana se u tridesetoj godini krstila u manastiru Ćelije, što za nju, kako i ovaj rad svedoči, svakako nije bio proizvoljan i uzgredan čin, nego egzistencijalno uslovljen izbor. Ova precizno, jasno i argumentovano pisana knjiga otkriva njena interesovanja za najdublja pitanja vere i religijskog iskustva, što se u vreme kada je rad pisan nikako nije podrazumevalo, imajući u vidu dostupnost odgovarajuće literature, kao i prisustvo pravoslavlja i hrišćanstva uopšte u kulturi, a posebno akademskoj sredini tog vremena.
Iako pisan suzdržano, sa naglaskom na jasnoći i preciznosti, bez mnogo retorskih efekata, koji bi se mogli očekivati od nekoga ko je po vokaciji pisac, ne može se prevideti autorkina zainteresovanost, ali i razumevanje – ne samo intelektualno, nego i iskustveno i doživljajno – strukture duhovnog iskustva hrišćanskog tipa. Mnoge će svakako iznenaditi da je još osamdesetih – i to neko ko nije teolog, niti je imao veće teološko obrazovanje – koristio jezičke i misaone forme karakteristične za relacione i personalističke perspektive koje su kasnije preplavile našu teologiju sve do zasićenosti i epigonstva, ali u vreme pisanja ovog rada su, bar u našoj sredini, bile izrazito sveže i podsticajne.
Kada piše: „Obučavanje u hrišćanstvu ne pruža ni utočište, ni sigurnost, ni mir. Naprotiv!“, ne možete se oteti utisku da to nije samo parafraziranje Kjerkegora, nego nešto doživljeno i (onim „Naprotiv!“) neobično emfatično izraženo za inače odmeren stil ovog rada. Isto važi i kada govori o „priznavanju neophodnosti mističkog iskustva“, kada piše kako „komunicirati sa Bogom (Bogočovekom) može samo ona individua koja odnos sa Bogom neprekidno uspostavlja, ponavljanjem trenutka u kojem se vera jednoznačno pojavljuje“, ili kada rad završava pasusom: „Dvostrukost odnosa prema Bogu (vera-sablazan) i dvostrukost egzistirajuće individue (beskonačno u konačnom), koja je u odnosu, predstavlja osnovu Kjerkegorovog egzistencijalističko-religioznog stanovišta; sa središnjim pitanjem: ili Avram veruje, ili je izgubljen – kao najdrastičnijim pitanjem u istoriji ljudskog roda“.
Ako zanemarimo čisto akademsko pitanje naučnog doprinosa ovog rada ili njegovog značaja za bolje razumevanje lika i dela ove spisateljice, knjiga „Biblija i Kjerkegorovo stanovište“ i dalje predstavlja na našem jeziku jedinstveno, lepo, jasno i precizno pisano delo o velikom filosofu, ali i o najvažnijim pitanjima religijskog iskustva, a time i egzistencije svakog od nas. Njegova promišljenost i proživljenost je neupitna, i time ona ne baca samo novo svetlo na lik Biljane Jovanović, nego i na prožimanje vere i kulture u našem dobu i našoj sredini, po ko zna koji put svedočeći kako „Duh diše gde hoće“.
Izvor: Kompas
