Prevashoditelnomu gospodinu gubernatoru, serdaru i knezu, i pročim glavarom, i svijema Njegušima drago pozdravljenje. Onomlanih poslah Stefana Lazarevića na Lovćen da nastoji kupit žita i kaza mi da su mu krali pšenicu proz prozor ot cerkve, ali mu ja ne vjerovah i zato nijesam ništa govorio. No danas vidim i vjerujem da mi je istinu kaza, budući tako na osvić jučeranjega dnevi, proz isti prozor, ponijeli dva sira i dva runa vune ot zvonarah koji u jaganjce idu. Ovo nije velika šteta koja će ovi manastir osiromašit, ali je veliko zlo i bazakonije koje se podnosit ne može, zašto kad u cerkvu ništa sigurno nije kako će bit na drugu stranu? Svaki narod u svijet počituje svoje bogomolje, hristijani i latini svoje cerkve, kalvini i luterani svoje kirke, Turci svoje čamije, Čifuti svoje sinagoge, idolopoklonici svoja kapišta i svaki se čuva kako ot živoga ognja da ne uzme što iz onoga bogomoljnoga mjesta u koje mu se ime božije slavi.
Ja sam vidio u Kom, na vrata Žabljaka, a to i svaki vidi koji u njem dođe, ne samo zavjete koje u cerkvi hristijani ostavljaju cijele neto i goru naokolo cerkve u svu komsku glavicu cijelu i nigđe se ne vidi jedne male grane posječeno. A zašto nego zato što se i Turci boje ot Boga, i ot onoga bogomolnoga doma đe se ime božije hvali i priziva napomoć.
Ja soveršeno znam da je i ta cerkva među Turcima što je među vama ne bi Turci takvo bezakonije činili no bi slobodno u nju moglo stojat sve što bi se nahodilo, kako stoji u Kom i u Podgoričku cerkvu, daleko ot kućah, toliko srebro cerkovno, također i u ostale cerkve po Zeti. Vi ćete reć da nijeste svikolici razbojnici… ži… ovni. I to je istina. Znam i ja da nijeste, ali jeste dužni iskat lupeže cerkovne i kastigat, ne samo poradi što cerkovno kradu i cerkvu bezčeste, nego i suviše što svijeh vas sramote i poštenje vaše bruče. Vama je, kako sam razumio, iz saborne cerkve Svete Gospođe ukradeno kandilo srebreno, što je pokojni arhiđakon Stefan Marošević priložio i vi se tajite i ništa za to ne govorite koliko da ste ga svikolici ukrali. Dakle, ne možete reć da nijeste svi krivi, jer ako nijeste lupeži ano lupežima na volju činite kad ih ne tražite; i tako oni slobodno i veselo cerkve razbijaju i lupeštine čine, videći da svaki muči i da im put s mučanjem vašim na zločinstvo otvarate. Ja znam da ćete i to reć: „Mi ne znamo ko je kandilo ukra ni ko je sir i ostalo iz cerkve s Lovćena ponio, a bismo ih kastigali“. A kako ćete znat kad nećete poradit da znate, što se tiče lupeštine učinjene u našu cerkvu na Lovćen, evo ja dajem sočbine pedeset talijerah ko će mi pravo nasočit lupeže. Dajte i vi za kandilo, ako li ćete i za jedno i za drugo da ujedno sočbinu damo, ja sam tako soglasen i gotov u svako doba.
Suviše molićemo gospoda Boga vsedržitelja pred kojijem ništa skriveno ni potajeno bit ne može da on te lupeže objavi i kastiga njegovom krepkom i silnom desnicom, da im ta šićar sa zlom srećom u njihove ruke i u njihove domove uljeze i svaki zli i zlosrećni napredak unese i da im svaka dobra sreća pogine, a zla napreduje, i nadom i na put i na svako mjesto kuda se obraćali da se obraćaju željni i lišeni zdravlja i svakoga veselja i ju[na]čke radosti i koristi
. No, priđe nego li ovu molbu k Bogu prinesemo i priđe nego sočbinu damo, ako će se ti lupeži pokajat i kazat svoja lupeška djela, može im biti lasno da se umire [i s] Bogom i cerkvom. I ja ih molim i zaklinjam da tako učine i da se poslije ne kaju, jer na isti način ostaće pod kletvom i oni koji bi te lupeže zna i ne bi ih nasočio i ako se po sočbini stanuše kajat, neka mi vjeruje da se umirit nećemo što neće doć glavari cernogorski da vide razboj cerkovni i da sud cerkvi učine, zašto se na Boga nadam da će se nasoćit i …it što je s Lovćena poneseno da se zna čisto ko ga je ponio. A po nekoj prilici čini mi se, i danas znam i vi i Raićevići znat možete. Vpročem čekajući vaš obšti otgovor za sve jesam
vaš dobroželatelj i sluga
vlad[i]ka PETR.
Na Cetinje, ijunja 14. 1813.
Poslanica Cvetog Petra Njegušima
