Ko je Olaf Šolc – naslednik Angele Merkel

Pobedio je na opštim izborima u Nemačkoj i sada je čovek koji je tri godine bio zamenik kancelarke Angele Merkel preuzeo njen posao. Olaf Šolc je jednom uvredljivo nazvan „Šolcomat“ (Scholzomaton) – ali je u međuvremenu uspeo da ostavi stari robotski, tehnokratski imidž za sobom i osigura sporazum o vladavini zajedno sa zelenima i poslovno nastrojenim liberalima. Šezdesettrogodišnji bivši gradonačelnik Hamburga obećao je glasačima kontinuitet posle 16 godina pod konzervativnom Angelom Merkel, iako je bio kandidat rivalske Socijaldemokratske stranke (SPD ). Njegovo pragmatično upravljanje kovid krizom donelo mu je brojne pohvale i visok stepen podrške. Njegovi kritičari isticali su njegov učinak kao ministra finansija, optuživši ga za neuspehe u dva velika finansijska skandala.

Upravljanje kovid krizom

Kao ministar finansija, Olaf Šolc obezbedio je vanredni paket pomoći od 750 milijardi evra koji je sakupila federalna vlada da bi pomogla nemačkim firmama i radnicima da prežive pandemiju. „To je bila bazuka koja je morala da obavi posao“, rekao je Šolc. „Stavili smo svo svoje oružje na sto kako bismo pokazali da smo dovoljno jaki da prebrodimo sve ekonomske izazove koje bi ovaj problem mogao da predstavlja.“

Vodio je sastanke kabineta kad je kancelarka Merkel ušla u samoizolaciju iz mere predostrožnosti. Uprkos svim bolnim trenucima krize kovida, Šolc je imao platformu za rukovanje kolosalnom količinom državne pomoći i borbu za društvenu koheziju, u skladu sa levičarskim korenima. Pre nego što je objavljena njegova kandidatura za kancelara ispred SPD-a, kad su ga pitali da li će se kandidovati, imao bi običaj da kaže: „Moramo da radimo, a ne da povlađujemo taštini.“

Solidarnost sa Francuskom

Zajedno sa Francuskom, Šolc je takođe vodeći arhitekta fonda EU za ekonomski oporavak od kovida u visini od 750 milijardi evra. I posle ere bliskih odnosa sa Francuskom Angele Merkel, Šolcov lični istorijat negovanja francusko-nemačke solidarnosti takođe mu je išao na ruku. Francuski ministar finansija Bruno Le Mer pohvalio je ne samo njega zbog solidarnosti sa tom zemljom, već i njegovog brata doktora Jensa Šolca. Jens Šolc je avionom prebacio šest francuskih pacijenata teško obolelih od Kovida-19 do bolnice u Kilu. Bila je to skupocena spasilačka misija, koju je platila nemačka vlada. „I zato, hvala vam, Olafe, za sve što ste već učinili. Ali hvala i vašem bratu. To je zaista jedna velika nemačka porodica, porodica Šolc“, izjavio je Le Mer.

Nezadovoljstvo na levici

U redovima SPD-a, međutim, Olaf Šolc se doživljava kao konzervativac. Drugi lideri stranke su Saskija Esken i Norbert Valter-Borjans, koji politički stoje više ulevo od njega. Šolc, koji je oženjen koleginicom političarkom iz SPD-a Britom Ernst, odrastao je u Hamburgu i ušao u politiku kao lider Socijalističke omladine, studiravši radnička prava. Bio je gradonačelnik Hamburga od 2011. do 2018. godine, tokom kog vremena je njegova politika postala manje radikalna.

Prvi put je izabran u federalni parlament Bundestag 1998. godine. SPD je bio manjinski koalicioni partner hrišćanskih demokrata Angele Merkel (CDU) najvećim delom za proteklih osam godina. Mnogi članovi SPD-a su se žalili da je politika koju je dogovarala njihova velika koalicija, iliti „GroKo“, bila suviše konzervativna. Sa druge strane, njegov konzervativni rival na izborima Armin Lašet uporno mu je zamerao što nije isključio mogućnost koalicije sa levičarskom strankom Levica (Die Linke). To nikad nije bilo mnogo verovatna opcija, ali bi bilo politički nesmotreno sa Šolcove strane da to unapred otpiše. Veliki politički plan Levice da se izađe iz NATO saveza nikad nije bio njegov cilj. „Svako ko me zna, zna šta dobija“, izjavio je tokom jedne debate. A glasači su znali da je vice-kancelar sarađivao u tandemu i uspešno sa Angelom Merkel, tako da je kod glasačkog tela prošao bolje od njenog zvanično proglašenog naslednika kao kandidat kontinuiteta.

Njegov učinak u debatama naširoko je hvaljen kao samouveren, iako je odavao utisak predvidljivog, a pomogla mu je i mlaka Lašetova kampanja. Delovao je ranjivije kad su ga pritiskali oko toga kako je njegovo ministarstvo rešavalo dva velika finansijska skandala, sa Vajerkardom i prevaru sa trgovanjem deonicama (cum-ex). Kolaps kompanije za isplate Vajerkard bio je najveći finansijski skandal u savremenoj Nemačkoj. Ovogodišnji izveštaj zaključio je da je Olaf Šolc snosio odgovornost za neuspeh regulatora. Bio je upleten i u prevaru sa spornim trgovanjem deonicama (cum-ex), zato što je bio gradonačelnik Hamburga u vreme kad su izgubljeni milioni evra. A opet mu nijedna od tih afera nije previše naškodila među glasačima. Politički analitičari sugerisali su da su ovi skandali naprosto bili suviše složeni da bi se glasači brinuli zbog njih. Šest dana pred izbore, neočekivano se pojavio da uživo odgovara na pitanja poslanika o istragama pranja novca. Jedan liberalni poslanik rekao je da „nedovoljno drži kontrolu nad vlastitim poslovima“.

Izvor: BBC