Пише: Бобан Стојановић
Овај текст има за циљ да прикаже колико су напредњаци у последње три и по године од Србије направили техничку и нестабилну државу, невезано за студентски покрет и све оно што се дешава у последњих девет месеци.
Стабилна држава је она држава у којој се избори одржавају у редовним терминима и са пуним мандатима скупштина и влада, у којима се председници влада бирају и мењају на изборима (победама или поразима где су будући премијери кандидати и носиоци изборних листа у пропорционалним системима), она држава која има ефикасне изборне процедуре које предвиђају брзе промене власти и посебно брзо формирање власти уколико је већина непромењена, стабилне државе такође предвиђају и да се министарства и министри након избора уколико су победници – исти не мењају тако често већ да постоји институционална и управљачка стабилност.
Е па погледајмо само последња 43 месеца (од 1. јануара 2022. године) у Србији, земљи у којој су одржана два ванредна изборна циклуса (ванредни парламентарни избори у априлу 2022. године и онда опет ванредни парламентарни избори у децембру 2023. године). Напомињем, и пре и после избора 2022. године, а и након избора 2023. године владајућа већина у парламенту је апсолутно била неупитна.
Бобан Стојановић: Формирање „народног покрета за државу“ још једна Вучићева манипулација
– За ова 43 месеца, држава Србија 17 месеци није имала Владу у пуном мандату (када је Народна скупштина распуштена или председник Владе поднесе оставку – Влада ради само текуће и неодложне послове и нема могућност законодавне иницијативе – а усвајање закона је главни инструмент креирања и вођења политике). Волео сам да нагласим током ових периода да је Србија постала „Уредбократија“ – држава у којој у ствари влада техничка Влада кроз доношења уредби и других подзаконских аката. Подсетићу, 15. фебруара 2022. године је распуштена скупштина чиме је Влада ушла у технички мандат, а нова Влада Ане Брнабић је формирана тек крајем октобра 2022. године. Осам и по месеци без Владе у мандату. Затим, крајем октобра 2023. је опет распуштена скупштина, а Влада Милоша Вучевића је изабрана тек 2. маја 2024. године (6,5 месеци без Владе). А онда, крајем јануара 2025. године је Вучевић поднео оставку, а Ђуро Мацут изабран тек средином априла (још 2,5 месеца без Владе у мандату). Све у свему, у последње три и по године – Србија је 40% времена (17 од 43 месеца) провела без Владе која може суштински да влада и управља државом (што јој је главна функција и надлежност).
– За 43 месеца, Србија је имала 3 председника Владе без да су промењени политички актери који формирају већину: Ану Брнабић, Милоша Вучевића и сада Ђура Мацута (који није ни био кандидат на последњим изборима).
– За 43 месеца, све владе су имале око 30-ак министара. Довољно је о нестабилности владања и управљања рећи да је само 7 министара (од тога два без портфеља, можда би било исправније рећи само пет министара) спојило сва 43 месеца на истој позицији: Синиша Мали као министар финансија, Дубравка Ђедовић као министарка рударства и енергетике, Милан Кркобабић као министар за бригу о селу, Хусеин Мемић као министар туризма и омладине и Зоран Гајић као министар спорта уз још два министра без портфеља из реда СПС-а (Новица Тончев и Ђорђе Милићевић). Овде је посебно важно нагласити да је једино Синиша Мали формално члан СНС-а, да се Ђедовић и Гајић наводе као независни и неполитички оријентисани министри. Ово суштински значи да само коалициони партнери напредњака попут СПС-а и СДПС-а иоле воде рачуна о институционалној и управљачкој стабилности.
– У свим најважнијим министарствима попут одбране, унутрашњих послова, спољних послова, привреде – најмање два министра су промењена.
– Три промене министара смо за три и по године имали у чак шест министарстава: просвети; пољопривреди, шумарству и водопривреди; државној управи и локалној самоуправи; министарству за бригу о породици и демографију; министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и министарству информисања и телекомуникација.
– Да закључимо: За три и по године – два пута су одржани ванредни парламентарни избори, имали смо три различита председника Владе, 40% времена Србија је провела без Владе која може да влада (17 од 43 месеца је Влада била у техничком мандату), у само седам министарстава (пет ресора плус два без портфеља) нису мењани министри. У чак шест ресора су промењена три министра, а у свим осталим министарствима смо имали макар два различита министра.
Све ово за само 43 месеца у којима је власт до скоро имала неупитну већину. А сада тврде да се на изборе не може у овом тренутку јер држава и Влада „морају да раде“. Биће да ипак није због тога, већ овог пута – због веома упитне већине.
Извор: Н1
