Влада црногорског премијера Здравка Кривокапића још мало ће обележити прву годину мандата, али и пола године откако нема подршку већине посланика. Коалиција коју предводи Демократски фронт (ДФ), бојкотовала је Скупштину од јуна, потом тражила реконструкцију Владе па избор нове, али њихове идеје не подржава УРА, потпредседника Владе Дритана Абазовића.
Иако би решење могли бити ванредни избори, добром делу власти се на њих не иде и гледају како да изгурају пун мандат до 2024. године.
ДФ не жели да сруши Владу у парламенту јер би то морао да учини са опозиционом Демократском партијом социјалиста (ДПС) председника државе Мила Ђукановића што би их вероватно коштало на ванредним изборима. С друге стране, премијер Здравко Кривокапић понавља да неће поднети оставку и поручује да његова Влада има добре резултате и међународну подршку.
Блокада власти
Иако Влада наставља да влада, она тренутно не може да прогура ниједан закон у парламенту. И сам парламент је био у блокади све до пре неки дан када је почела седница на чијем дневном реду је тек део закона који су у међувремену предати у скупштинску процедуру.
„Скупштина већ дуже време не остварује своје функције јер имамо 67 закона о којима се месецима не расправља. Ово, нажалост, није политичка него институционална криза, која је много озбиљнија“, каже за DW професор Ђорђије Блажић, стручњак за уставно право.
Он објашњава да Влада овако, по Уставу, може владати колико хоће.
„Ситуација се може решити на три начина: реконструкцијом Владе односно заменом дела министара, а да премијер остане, затим изгласавањем неповерења Влади у парламенту или распуштањем Скупштине, што може урадити Влада или да Скупштина себи скрати мандат“, каже Блажић.
Међутим, тренутно је од ова три сценарија реалнији наставак пата којим нико није баш задовољан.
Политички аналитичар Златко Вујовић указује да у овим околностима Влада може да падне само ако јој се изгласа неповерење. Додаје да Кривокапићева Влада опстаје на „равнотежи немоћи“.
„Ако Кривокапић не направи договор с ДФ, отвара се простор да буде смењен, без обзира на ово одлагање и неспремност ДФ да га сруши. Што дуже траје ова Влада, шансе ДФ да направи добар резултат на наредним изборима постају минималне из простог разлога што тиме помажу и ојачавају будућу партију коју треба да води део министара и сам премијер Кривокапић“, каже Вујовић за DW.
Из ДФ, који је доминантно просрпски савез и близак је властима у Србији, већ једном су претили да ће срушити Владу ако до краја године не буде одржан попис становништва, а пописа, сада је јасно, неће до тада бити.
Најављују да ће наставити борбу за формирање нове Владе и планирају појединачне разговоре са свим партијама власти о томе. С друге стране, Кривокапић и Абазовић су јасни: да би се бирала нова Влада, ова се мора оборити у парламенту.
Предвиђајући даље потезе ДФ, Вујовић верује да би им било значајно да Влада падне, али да се време наредних ванредних избора у Црној Гори не поклопи са онима у Србији, који ће бити одржани у априлу.
„Могуће је да ће ДФ изабрати неки међумодел – да можда покрену протесте на којима ће тражити оставку премијера и Владе, како би тиме држали тензију и ојачали притисак на власт а с друге стране – контролисали би датум наредних избора, да они буду највероватније након избора у Србији“, каже Вујовић.
Влада без легитимитета
И Вујовић и Блажић слажу се да је Влада тренутно без легитимитета, а суочава се са новим проблемом ако им у Скупштини не прођу буџет за наредну годину и амбициозни програм економских реформи под називом „Европа сад“, који предвиђа значајно повећање минималних и осталих плата у Црној Гори.
ДФ је већ поручио да неће гласати за буџет. Међутим, ако ни то не прође, Влада опет није пала.
„Устав Црне Горе пропустио је да дефинише овакве ситуације, што је нонсенс. Ми немамо правно решење за питање – шта ако се буџет не усвоји? Влада не може пасти ако се у Скупштини не изгласа буџет. Она само мора да га предложи најкасније до 31. марта текуће године, а ако не буде усвојен, имамо привремено финансирање. Ипак, апсолутно је системски неприхватљиво да Влада и Скупштина функционишу без буџета“, упозорава Блажић.
Вујовић каже да је реално да ДФ неће гласати за буџет, како би додатно показао неспособност ове Владе. Он, међутим, поручује да треба бити објективан и да је најрационалнији излаз из ове кризе – да премијер поднесе оставку.
„Председник Владе који не ужива подршку већине требало би да врати мандат парламенту. Каква год била та већина, он једноставно не може да управља земљом јер блокира функционисање власти. Било би одговорно да неко ко жели да се покаже као државник, одговорно и поступи. Све остало је наношење штете јавном интересу јер влада која нема подршку – не може да влада. То је основни демократски принцип“, јасан је Вујовић.
Он тврди да, ако би остала ова Влада до 2024. године, а да нема подршку парламентарне већине, то би дефинитивно покопало амбиције Црне Горе да што пре уђе у Европску унију. „Тешко је очекивати, с обзиром на све околности, да Влада може опстати до краја мандата и мислим да су ванредни избори у неком тренутку реални“, сматра Вујовић.
Могућа и мањинска Влада
У случају даљег инсистирања ДФ на паду Владе и наставка сукобљавања са Абазовићевом партијом, као једно од могућих решења стидљиво се помиње и мањинска Влада коју би подржала опозиција. Кривокапић је поручио да би свако из власти ко би се усудио на то постао „саучесник бившег режима“.
„Да би се могла очекивати нека подршка ДПС мањинској влади, потребно је да она буде у неком новом паковању. То подразумева одлазак Кривокапића и то ново паковање се мора представити као нека нова вредност, а не да Српска православна црква и даље има кључни утицај на Владу“, каже Вујовић.
„Састављена од млађих лидера, интелектуалаца, можда и представника невладиног сектора, а ако би задржала карактер експертске и била јасно прозападна и проевропска, могла би добити подршку ДПС а да то не утиче драматично на рејтинг те странке. Та Влада би могла обезбедити и тропетинску подршку у парламенту за деблокаду правосуђа и створити релаксирану атмосферу за наредне изборе који би се могли одржати евентуално заједно са председничким, 2023. године“, каже Вујовић.
Док је у игри више комбинација за излазак из бизарне политичке ситуације, Блажић оцењује да у земљи „влада апсолутно безвлашће“.
„И у самој владајућој коалицији имамо власт и опозицију у власти. Имамо доста ствари које су производ уставно-правних недостатака. Све ово је својеврстан нонсенс. Пратио сам доста политичке системе, али се не сећам да се нешто овако дешавало у било којој земљи окружења. Црна Гора је далеко од демократије и владавине права“, закључује Блажић.
Радомир Крачковић
Извор: Дојче Веле
