
Осим уопштених порука да подржавају европске интеграције Косова, о апликацији Косова највиши европски званичници нису се оглашавали. Није ни најјасније да ли су власти у Приштини у координацији са неким из Европске уније овај захтев и поднели. Пут ка ЕУ у сваком случају неће ни брз ни лак Државни врх Косова у среду је у Приштини потписао апликацију за чланство Косова у Европску унију. Иако су власти у Приштини у последње две недеље најављивали да ће овај захтев упутити до краја године, према речима председнице Косова Вјосе Османи изабран је 14. децембар јер је то историјски датум у модерној историји Републике Косова. „Њиме обележавамо оснивање наше војске и подношење захтева за чланство у ЕУ“.
Како је поручила за грађане Косова никада није постојала друга алтернатива осим Европске уније, а чин подношења кандидатуре је посвећен грађанима Косова, али пре свега „посвећен је сваком детету, жени и човеку Косова“.
Док не престају тензије са српском заједницом на северу уз дуге цеви и барикаде, косовски премијер Аљбин Курти сматра да је дошло време да Косово добије статус кандидата, јер је „прва земља у региону по нивоу владавине права, слободе и демократије“. Мада се о кандидатури Косова говорило и раније, није искључено да су власти у Приштини одлучиле да аплицирају јер виде како су Украјина, Молдавија али и Босна и Херцеговина као међународни протекторат, добиле статус кандидата.
Формално-правно, Косово не спречава ништа да аплицира за статус кандидата. Међутим, чини се да би пут до тог статуса могао да буде дуг и тежак. Разлог за то лежи у чињеници да Косово тренутно као државу не признаје пет држава чланица ЕУ, а одлуке о додељивању статуса кандидата доносе се једногласно. Посебно тврде и упорне у свом ставу су Шпанија и Кипар, због својих унутрашњих територијалних проблема, док се Грчка солидарише са Кипром. Није искључено да би против статуса кандидата биле и неке државе које Косово формално признају, попут Мађарске или Холандије, која се дуго противила визној либерализацији за Косово. Међутим, то што је Косово аплицирало за чланство неће од сутра одмах променити односе Европске уније и Косова. Према процедурама Европске уније, на потезу су шефови држава и влада ЕУ који треба да затраже од Европске комисије да изради мишљење о кандидатури Косова.
Тешко је очекивати да се то догоди сутра на Самиту ЕУ, а још теже да ће ЕУ уопште постићи јединство око овог питања у скорије време.Иако га не признају све државе чланице Европске уније, званично се на Косово гледа као на „потенцијалног кандидата за чланство“.Попут остатка региона, Косово је до сада успело да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ (ССП). Тада је искоришћена правна могућност да Европска комисија као правни субјект у име ЕУ потпише споразум са Косовм, па се тако избегло неслагање оних који у ЕУ не признају државу.
Осим уопштених порука да подржавају европске интеграције Косова, о апликацији Косова највиши европски званичници нису се оглашавали. Није ни најјасније да ли су власти у Приштини у координацији са неким из Европске уније овај захтев и поднели. Овим захтевом позабавиће се Шведска која у јануару преузима председавање Европском унијом. Међутим, уколико власти у Приштини апликацију „на своју руку“ поднели, није искључено да овај захтев буде „пуцањ у празно“ или „гурање прста у очи“ званичном Београду у јеку кризе на северу. Косово је ово године упутило и званичну апликацију за чланство у Савету Европе, међутим то питање до сада се није нашло на дневном реду ове организације. Пред вратима Косово чека и у УН, Интерполу и другим међународним организацијама.
Софија Поповић
Извор: Време