У врло кратком периоду десила су се два знаковита пораза ДПС-а и његових сателита. Први је био организација бизарног протестног окупљања на Цетињу коју је обиљежио недостојни скуп последњих активних, уличних бурликача из редова ДПС-овог „оркестра за свадбе и сахране. Каменице, јаја и петарде су биле мањи проблем од увреда на националној основи које су пласирали чувени „борци за европске вриједности“, показавши тиме да су њихови цивилизацијски капацитети далеко од минимума. Коначни резултат тога скупа је био раван нули, али и увертира за нову акцију: „смјене предсједника Скупштине“ у којој су прошли још горе.
Наиме, довољан је био ефектан иступ Милана Кнежевића од неколико минута да буду потопљени сви дупли стандарди ДПС-а и Бошњачке странке. А додатно, да одлуку ГП УРА о ускраћивању повјерења предсједнику Скупштине потпуно политички обесмисле и ставе ту организацију на погрешну страну приче.
Испало је да је предлог ПЕС-а да се расправа и гласање о ускраћивању повјерења предсједнику Скупштине скине са дневног реда: било спасоносно рјешење да ДПС, БС и ГП УРА избјегну тешко бламирање у које су упорно срљали. Како нису хтјели, просто су торпедовани и на дуже вријеме избачени из смислене политичке игре. Последице по Бошњачку странку могу бити у некој мјери озбиљне. Јер, поред тога што Демократе нису вољне да их виде у Влади, сада то не жели нити ДНП. Како ће се процес предвиђене, и скоро сигурне инкорпорације Бошњачке странке у Владу завршити, тек ћемо видјети. Да се подсјетимо, БС је послије првих преговора о саставу Соајићеве Владе била „сигурни конституент“, па је Ибрахимовић „забрљао“ и то се није десило.
За сада је БС, условно речено, ипак дио власти иако није у Влади, јер им премијер Спајић није дирао мјеста по дубини, што је и сам изјавио. Они се тако налазе у позицији коју је имао ДФ за вријеме Владе Абазовића. Уколико не уђу у Владу, „мјеста по дубини“ им могу бити „утјешна награда“.
И да закључимо, послије дешавања на Цетињу и у Скупштини, Влада је изашла политички још јача јер је опозиција доживјела два тешка пораза. И то не само политичка, већ и медијско-пропагандна. Утисак о општем бламирању опозиције ће дуго трајати, јер ови порази имају велику тежину.
За портал „Журнал: Војин Грубач
