Бошњачка странка саопштила је да ће подржати иницијативу Демократске партије социјалиста којом ова странка тражи смјену предсједника Скупштине Андрије Мандића. Мандићев одговор услиједио је брзо, али његов садржај не само што неће бити по вољи ДПС-у већ ће задати нови ударац деценијама грађеним стереотипима и подјелама. „Бошњачка странка треба да буде у реконструисаној влади, па и ако гласају за моју смјену. Политика не завршава гласањем о смјени предсједника Скупштине“, саопштио је Мандић. И на дјелу посвједочио залагање за принципе грађанског друштва за које су се неки залагали само декларативно.
Стратегија тензија и подјела коју је ДПС спроводио годинама, сада трпи дубоку кризу јер јој понестаје материјала, садржаја и повода. А очигледно и присталица. Има мишљења да је иницијатива ДПС – осим што је покушај рециклаже подјела – такође и намјера ове странке да „уздрма“ односе унутар Бошњачке странке, продуби подјеле између БС и странака демократске већине, те тако осујети њихов улазак у Спајићеву владу. Заједнички улазак српске националне странке и бошњачке националне странке у црногорску владу, представљао би велики корак у интеграцији црногорског друштва као и убрзање на путу вредносног удаљавања од наслеђа ДПС.
Ако је Вархељи сарадњу са актуелним црногорским властима назвао „више од коалиције“, онда Спајићеве измјене у влади могу представљати „више од (обичне) реконструкције“. Црногорски премијер има стабилан рејтинг, не представља личност која дијели јавност, а уколико ојача влада кадровима ЗБЦГ и БС у једном потезу – важиће и за онога који спаја. Најновијом изјавом Мандић му је дао велики простор да одигра не један, већ неколико добрих потеза. Уосталом, ако су бошњачке странке у коалицији на државном нивоу БиХ са Додиковом, као што подсјети Мандић, у чему је онда препрека да тако буде у Црној Гори која је по Уставу уређена као грађанска држава. Препрека је очигледно стара и зове се ДПС, који не успијева да нађе своје мјесто у „годинама сазријевања и помирења“. Или не жели.
Редакција
