Бока Которска данас је препозната по квалитетним мушуљама (дагњама) и каменицама, али је мање познато да историја њиховог организованог узгоја траје више од пола вијека. Прва озбиљнија истраживања започела су почетком седамдесетих година 20. вијека, са циљем да се утврди погодност залива за развој марикултуре.
Узгој шкољки тада је био готово потпуно ручни. Младе каменице (Ostrea edulis) прикупљане су помоћу снопова грана, такозваних фашина, које су неколико мјесеци остајале у мору. Након разврставања, каменице су причвршћиване цементом у посебне плетенице, поступком који се, уз одређена унапређења, и данас примјењује у појединим земљама Средоземља.

Млађ мушуља хватала се на стара ужад, позната као кадене, постављена непосредно испод површине мора. Када би довољно порасле, младе мушуље премјештане су у посебне плетенице, перголаре или ресте, које су висиле са плутајућих конструкција. Резултати првих експеримената показали су да Бока Которска има веома повољне природне услове за узгој шкољки.
Каменицама је за достизање тржишне величине потребно приближно 28 до 30 мјесеци, док мушуље сазријевају за 18 до 24 мјесеца, у зависности од услова средине и брзине раста.
Комерцијални узгој мушуља почео је у другој половини осамдесетих година, када је уведена технологија плутајућих паркова, која се користи и данас. Комерцијални узгој европске каменице започео је знатно касније, 2009. године.

Током наредних деценија стручњаци Института за биологију мора испитивали су могућности узгоја пацифичке каменице (Magallana gigas) и различитих врста риба, међу којима и калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss). Развоју марикултуре допринијели су и пренос знања и међународна сарадња са научницима из Шпаније, Италије, Норвешке, Кине и других земаља.
Данас морска аквакултура у Црној Гори обухвата узгој бранцина, ораде, мушуља и европских каменица. На двадесетак узгајалишта годишње се произведе око 220 тона мушуља и око 20 тона каменица, што је и даље скромно у односу на природни потенцијал Бококоторског залива.
У Институту за биологију мора формирана је савремена лабораторија за марикултуру, са мријестилиштем каменица и погоном за узгој микроалги, основне хране за њихове ларве. Планирано је и отварање одјељења за рециркулациони узгој рибе на копну, гдје ће се истраживати могућности узгоја румбача (Scophthalmus maximus).

Од првих експеримената са гранама потопљеним у море до савремених лабораторија, развој марикултуре у Боки Которској показује како спој природних услова, науке и упорности може створити темеље одрживе производње хране.
Извор: УЦГ
