Иако тробојка на овим просторима има и преко вијек и по дугу традицију, њено истицање у јавности већ годинама код дијела црногорског друштва изазива негативне реакције, иако је та застава заштићена и чланом 28 Закона о државним симболима Црне Горе:
,,Државни и војни симболи Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне Горе, симболи Народне Републике Црне Горе и Социјалистичке Републике Црне Горе и симболи Републике Црне Горе утврђени Законом о Грбу и Застави Републике Црне Горе („Службени лист РЦГ“, број 56/93) уживају заштиту, као и државни симболи утврђени овим законом.“
Књаз Данило Петровић 1858. године уводи у употребу у Црној Гори двије заставе са грбом – тробојну и црвену. Раде Пламенац је забиљежио : ,,Бјеше књаз Данило наредио да се начине барјаци од гарде с бијелом двоглавијем орлом на средини на црвеном пољу“. Исте те године Емил Чакра пише да је у Црној Гори ,,велика земаљска застава на црвеном-плавом-бијелом пољу.
Књаз Данило је први пут истакао тробојку јула 1860. године. Како је забиљежио „Српски дневник“ из Новог Сада, у бр. 55. од 14. јула 1860. године, приликом боравка књаза Данила у Прчњу на кући се вила „тробојна бијело-плаветно-црвена застава“.
Претпоставља се да је књаз Данило установио тробојку као државну заставу по угледу на француску тробојку, која је постала симбол слободе, али и на тробојку коју је користила и Србија.
Тробојка са грбом је била застава Књажевине Црне Горе, за вријеме Данилове владавине, након чега књаз Никола уводи црвену као државну на унутрашњем плану. Тробојка са иницијалима владара је била поморско-трговачка застава (1880), а онда постаје државна застава на спољашњем плану. Тробојка без грба се даје на употребу народу крајем 19. вијека.
После Берлинског конгреса (1878) усталио се црвено-плаво-бијели распоред боја на црногорској тробојци. Осамдесетих година 19. вијека почела је масовна употреба тробојке као народне заставе. Више чланака из ових годишта „Гласа Црногорца“ обавештавају о свечаном изгледу црногорске престонице искићене „народним“ (тробојке) и „војничким“ (крсташ) заставама. Тробојке су биле истакнуте стало на државним зградама. Министарство војно строго је забрањивало да се „у сватовима носе војнички крсташ барјаци, већ само тробојнице црвено-плаво-бијеле“.
У најпознатијем дјелу које је пратило родослове европских династија и властеле „Almanach de Gotha“ за 1901. годину наведено је да су националне боје Црне Горе – „црвено-плаво-бијела“.
Првим Уставом Књажевине Црне Горе (1905), одређена је црногорска државна (народна) застава. У члану 39. стоји: „Народне су боје: црвена, плаветна и бијела“. Ова уставна одредба може се сматрати првим законским утемељењем црногорске државне (народне) заставе.
Алај-барјак црногорске војске је до Балканских ратова био црвене боје, међутим током Првог балканског рада тробојка са владарским грбом је проглашена алај-барјаком.
Др. Бранко Бабић у свом раду ,,Црногорско барјактарство“ објаснио је и трећи црногорски алајбарјак који се појавио пред балканске ратове:
,,Уочи самог балканског рата појављује се његова трећа верзија. По изворима није познато због чега његова измјена. Не зна се ни тачно када је урађена његова трећа верзија, можда је узор томе био тробојни барјак књаза Данила. У трећој верзији алајбарјака дошло је до комбинације народне тробојнице: црвено-плаво-бијело поље са двоглавим орлом, као на државним заставама, те батаљонским и бригадним барјацима. Могуће да су се нове заставе: батаљонска, бригадна, тврђавска и дворска, ликовно поклапале са ранијим алајбарјаком. Вјероватно требало је наћи његову трећу верзију. Зна се да је алајбарјак Марко Зеков Поповић уочи поласка за Подгорицу “развио пред двор алајбарјак и с њим ушао у аутомобил”. Сачувана је фотографија крајем априла 1913. на којој се види окићен аутомобил са црногорском тробојком и двоглавим орлом. На снимку се види када се побада овај барјак (предњи дио аутомобила).“
Тробојка има своје дубоке корјене и у Боки, гдје је већ од средине 19. вијека истицана на свим важнијим српским свечаностима. Овом приликом вам преносимо дјелове извјештај са свечаности о Тројичиндану у Котору, који даје тадашњи лист ,,Цетињски вјесник“ у издању од 23. маја 1909.године:
,,Јуче и прекјуче, првог и другог дана Духова, била је у Котору велика српска свечаност. Првог дана је било освећење нове цркве Св. Николе, а другог дана свечана инсталација новог епископа бококоторски и дубровачке епархије Доситеја Јовића. Том приликом је и Српска Гарда, прославила своју педесетогодишњице…
Послије освећења настала је архијерејска служба, за које је вријеме Српска Гарда пред црквом пуцала. На јектенија је одговарао збор српског пјевачког друштва ,,Слога“ из Дубровника, под управом г. Пера Бабића. Пјевање њихово је било врло лијепо и на опште задовољство.
Послије литурђије Српска Гарда је на челу са музиком обишла град и извршила свечани опход, који је за вријеме свечаности обављен послије сваког свечаног чина под предвођењем г. Шпира Балдића…. У вече је био концерт општинске музике на тргу Св. Луке и трајао је до десет и по сати. Трг је био, као и варош, декорисан и окићен српским тробојницама. Народ силан био је прекрио цио простор. Свечаност првог дана свршила се свечаним походом Српске гарде.
На црногорској тробојци свијетла нијанса плаве се званично уводи 1992. године, што због погрешног тумачења термина ,,плаветна“, али и да би се разликовала од тадашње заставе Републике Србије, друге федералне јединице. Плаветна је архаизам за плаву боју и није означавала свијетлу нијансу плаве, а на неким старим тробојкама које се чувају у музејима, услед специфичног материјала и квалитета боје, плава је изблиједила.
Данашњи државни симболи Црне Горе су, као што је познато, усвојени без нарочитог консензуса, под утицајем уских партијских интереса и политичких уцјена, и одлучено је да то по узору на једну од застава које је увео књаз Данило буде црвена застава, па је умјесто бијелог двоглавог орла постављен златни. Додата је и златна бордура за коју не постоји објашњење шта она симболизује на црногорској државној застави.
Стојан Миловић
