Гошћа 11. издања трибине “Имагинаријум” ЈУ “Захумље” Никшић била је Вида Огњеновић. На тему “Слика, књижевност и позориште” са познатом српском редитељком и књижевницом разговарала је ауторка “Имагинаријума”, историчарка умјетности и уредница програма у ЈУ “Захумље”, Кристина Радовић.
Вида Огњеновић рођена је у Бањанима, надомак Никшића, 1941. године. Основну и средњу школу завршила је у Војводини, а високо образовање стицала је на Катедри за општу књижевност на Филолошком факултету у Београду и Одсеку за режију београдске Академије за позориште, филм и телевизију. Постдипломске студије започела је у Паризу, на Сорбони, а магистарски рад из теорије и праксе одбранила је на Универзитету у Минесоти. Од 1974. до 1979. радила је као асистенткиња на Факултету драмских уметности у Београду. За директора Драме Народног позоришта изабрана је 1977., а по истеку четворогодишњег мандата, остала је на ангажману као стална редитељка. Као професорица по позиву, предавала је на универзитетима у Лос Анђелесу и Чикагу, а у оквиру предавачких турнеја обишла је, у неколико махова, све веће америчке универзитете. Редовна је професорица Академије уметности у Новом Саду и има звање емеритус професора на Академији лепих уметности и мултимедија у Београду, гдје је и савјетница декана. Њен редитељски опус чини близу стотину позоришних, као и велики број телевизијских и радио драма. Пише приповјетке, драме, романе, есеје, театролошке студије. За књижевни и позоришни рад награђена је бројним признањима. Предсједница је Српског и потпредсједница Међународног ПЕН центра. Њена биографија и библиографија су толико богате и садржајне да би неком другом, да све побројано постигне и оствари, требала два живота, али не и Види Огњеновић. Њен животни мото је да рад ствара човјека.
„Рад заокупља човека и ако човек није у том раду у целости концентрисан, тај рад није потпун и може бити мањкав“ – истакла је Огњеновић.
Осим оне, јавности познате, званичне биографије Виде Огњеновић, фокусиране на фактографским подацима, постоји и верзија базирана на личним ставовима и увјерењима, доживљају свијета и живота, такозвана „прећутна“ биографија, која је настала као одговор на захтјев организатора научног симпозијума у Трестенику, чији је Вида била почасни гост.
„Живим интензивно, мада једноставно. Највише се занимам за људе и за књиге. Сваки пејзаж без људи сматрам мртвом природом, а ентеријер без књига празним простором. Одушевљавају ме музика и брзина духа. Најбоље се разумем са децом. Ценим њихову неутаживу радозналост и поверење у моћ нежности. Плашим се људи који су у стању да изневере те дечије особине. Настојим да у својој најближој околини чиним што мање зла и то сматрам начином да доприносим општем добру. Имам и мана и то не мало, наравно. Једна од њих је акутни књигохолизам. Сажето речено – ја сам вам, заправо, једна неизлечива књигохоличарка и зато сам данас овде, међу вама, hic et nunc (лат: овдје и сада)“ – казала је Огњеновић.
Домаћин 11. издања трибине „Имагинаријум“, на коме је о слици у позоришту и књижевности говорила Вида Огњеновић, била је Музичка школа „Дара Чокорило“.
Извор: РТНК
