Хистерија у ЕУ која забрањује и протјерује руске медије, културу, врхунске руске умјетнике, спортисте, научнике, дипломате, студенте… прелива се у Црну Гору, којој иначе мало треба да на „мини плану“ доживи исту трагедију каква се данас одвија на Дњепру и Дону. Мандатар Дритан Абазовић и његови сарадници, на радост дежурних чувара евро-атлантских вриједности, најављује да ће се и над домаћим медијима који „шире лажи и руску пропаганду“ примијенити ригидне мјере забране.
Док букти рат у Украјини и његови виновници на Западу протјерују све што је руско, у Црној Гори овај несрећни сукоб постаје параван за наставак прогона Цркве и „посрбица“, уз увођење вербалног деликта и најаве гашења „проруских“ медија. На „челу колоне“ стоје гласила која су основана да одржавају режим Мила Ђукановића и укривају његове криминалне трагове, не хајући што поново провоцирају опасну атмосферу сукоба какву смо до сада више пута гледали у ближој прошлости.
„Рат никада не долази сам по себи. Увијек иза тога стоје људи који гурају рат и то нису само политичари, већ и новинари“, написао је прије осам година њемачки новинар, некадашњи уредник утицајног Зидојче алгемајне цајтунга Удо Улфкоте, аутор бестселера „Купљени новинари – како ЦИА купује вијести“. Улфкоте је почетком 2017. године преминуо од последица срчаног удара, а немали број његових колега сумња да је ликвидиран, јер ЦИА и њена њемачка „експозитура“ БНД не праштају. У поменутој књизи, као и у неколико интервјуа датим по њеном објављивању, он је открио да америчка ЦИА последњих деценија систематски регрутује и подмићује новинаре водећих свјетских издања, тјерајући их да пишу у проамеричком и антируском духу, признајући да је и сам био дио система обмане у којој политичари, обавјештајне службе и велике финансијске институције усмјеравају и контролишу њемачке медије.
Конкретније – он и већина његових колега на Западу су школовани и обучавани да обмањују јавност. „Медији ће донијети рат у Европу“, пророчка је реченица из једног интервјуа који је Улфкоте дао 2015. године, тумачећи догађаје у Украјини! Мало је народа на свијету који тако јасно разумије украјинска дешавања, јер су процеси који су довели до оваквог епилога, добро познати и одавно опробани на овом поднебљу. Украјински сукоб је код нас дочекан са раније спремљеним рововима, над којима су се само промијениле заставе. Најмање 80 информативних портала, 37 радио станица, три дневне новине, 20-так телевизијских станица и пар политичких магазина, свакодневно обављају посао за интерес неке од политичких субјеката или финансијских лобија, разликујући се међусобно у вјештини прикривања бескрупулозних структура које их финансирају. Код нас је пропаганда одавно потиснула информативну улогу у медијима и на својој кожи осјећамо жестоке последице таквог стања. Остаци Ђукановићевог криминалног режима очајнички се „хватају за пјену“, поистовјећујући свој опстанак са „руском пропашћу“. Њихови бројни и имућни медији, добијају охрабрење из Вашингтона и Брисела за мобилизацију против Русије.
Наравно, ради се о структурама које су имале велику корист у народној пропасти и посрнућу Црне Горе у „банана државу“. Огавно је слушати хуманитарне тираде и причу о „страдалој дјеци“ од стране оних чија безобзирност иде дотле да не маре шта ће бити са нашом дјецом, као што ни до сада нису бринули. Најогавније је што стварна несреће страдалног народа Украјине њих занима само у мјери личне користи. Невладин сектор, политичке партије, „интелигенција“… сви на богатим апанажама, мобилишу се да Црну Гору очисте од „руског малигног утицаја“, правдајући то савезничким „морањима“, али иза лоше постављених кулиса свакодневно вриште о тракторима за „посрбице“ и укидању „светосавског култа крви и тла“.А какав је тај руски утицај, најбоље говори чињеница да тек мали број срећника уопште зна да Амбасада РФ уопште и постоји, колико су они активни у „ширењу малигног утицаја“ и „прљавог руског новца“. Руском посланству, које се свих ових година углавном налази у хибернацији и постоји тек реда ради, има се замјерити само на несхватљивој незаинтересованости за догађаје у Црној Гори, препуштеној деценијама на милост и немилост перфидне западњачке агресије.
Хистерија у ЕУ која забрањује и протјерује руске медије, културу, врхунске руске умјетнике, спортисте, научнике, дипломате, студенте… прелива се у Црну Гору, којој иначе мало треба да на „мини плану“ доживи исту трагедију каква се данас одвија на Дњепру и Дону. Мандатар Дритан Абазовић и његови сарадници, на радост дежурних чувара евро-атлантских вриједности, најављује да ће се и над домаћим медијима који „шире лажи и руску пропаганду“ примијенити ригидне мјере забране. Вриједи ли подршка Запада мандату Дритана Абазовића нове несреће народа у Црној Гори? Чин забране мишљења и става, који се најављује ускоро нема оправдања, а угрозио би све постулате његове јавно декламоване политике. Умјесто што некритички испуњава задате налоге, ваљало би да размисли о ефекту антируског дејства и срамоти коју ће осјетити народ који му је на изборима дао прилику да дође у позицију на којој је.
И Мађарска је дио НАТО пакта, па Орбану не пада на памет да се конфротира са Русијом, јасно образлажући то „интересом мађарског народа“. Слично, само другим начином, исто поручује и Ердоган који је на челу друге војне силе по бројности у НАТО савезу.
„Гашење путинистичких пропагандних испостава је предуслов за стабилизацију Црне Горе“, сублимирана је порука Запада коју свакодневно понављају скоројевићи и преваранти прерушени у новинаре. „Истина је лаж, лаж је истина“, звучи ли вам ово познато?
Нико нам том приликом не појашњава који се службени критеријуми користе за разликовање лажи и истине. Знамо добро да је истина све што наложи Вашингтон и Брисел, али бар очекујемо да се Дритан и стражари потруде мало, бар да нам укажу то минимално поштовање и осмисле како да нас слажу да смо и даље „суверени“ и независни. Вербални деликт се на велика врата враћа у Црну Гору, а „руска кривица“ ће ускоро бити озакоњена попут Сребрнице, ратова 90-тих, окупације 1918. итд.
Гласила која буду одступала од америчке „истине“, биће највјероватније укинута и ућуткана и то ће се називати демократским искораком Црне Горе.
Чувени Џулијан Асанж, за кога се не може рећи да је необавијштен, оцијенио је како је већина ратова резултат медијских лажи: „Медији су то могли да зауставе, да нису свјесно стали у службу ратне пропаганде. Народ не воли рат, али је мир могућ једино уколико имамо добро медијско окружење“.
Асанж је на робији, а они који су га утамничили спремају се да у казамат смјесте и оно мало преостале човјечности и достојанства савремене цивилизације. Не знамо како ће то проћи у Белгији и Андори, али смо видјели како је то прошло код црногорског становништва. Надајмо се да ће мандатар и његово окружење имати то у виду, док се спремају за опасне потезе послушности Западу у ововјековном „информбировском“ прогону.
Горан Ћетковић
