Пише: Вера Дидановић
Може ли се пасти ниже?
Четири дана након ужасне трагедије у Новом Саду, у којој је погинуло 14 људи, а њих још троје се бори за живот, председник Србије Александар Вучић стигао је у тај град у касним вечерњим часовима да, окружен са неколико десетина у тајности доведених присталица, оплакује прозоре на страначким просторијама, пале током протеста бесних грађана?!
Колико год био вредан презира, Вучићев начин обесмишљавања једног од најмасовнијих досадашњих протеста у Новом Саду, показао се прилично делотворним: шира јавност добила је, посредством већинских медија, слику хулигана који се више од сат времена иживљавају над Градском кућом као потврду тезе о “рушилачкој опозицији”. Фекалије проливене на улазна врата показале су се, при том, као одличан зачин у ионако отровној пропагандној кухињи.
Може ли се пасти ниже?
Четири дана након ужасне трагедије у Новом Саду, у којој је погинуло 14 људи, а њих још троје се бори за живот, председник Србије Александар Вучић стигао је у тај град у касним вечерњим часовима да, окружен са неколико десетина у тајности доведених присталица, оплакује прозоре на страначким просторијама, пале током протеста бесних грађана?!
Колико год био вредан презира, Вучићев начин обесмишљавања једног од најмасовнијих досадашњих протеста у Новом Саду, показао се прилично делотворним: шира јавност добила је, посредством већинских медија, слику хулигана који се више од сат времена иживљавају над Градском кућом као потврду тезе о “рушилачкој опозицији”. Фекалије проливене на улазна врата показале су се, при том, као одличан зачин у ионако отровној пропагандној кухињи.
Истовремено, десетине хиљада грађана окупљених да траже одговорност за невине смрти, разишла се уз нове разлоге за обесхрабреност. И још очајнији због немоћи пред непојмљивом неправдом и корупцијом која односи жртве.
Деловало је као добро планирана акција: још у раним поподневним часовима, Бојан Пајтић је на мрежи X упозорио да напредњаци навијачима деле бејзбол палице како би у време протеста правили материјалну штету.
Новосадска опозиција била је још конкретнија, унапред саопштивши да има сазнања да је власт спремна да уз помоћ блиских навијачких група испровоцира нереде и уништавање јавне имовине на скупу. “Ради се о групи навијача Војводине са Грбавице, којима руководи Марко Босанац звани Боске, власник компаније Монтоп, која очитава струју за потребе ЕПС-а и увек учествује у обезбеђењу предизборних скупова СНС-а, наводи новосадска опозиција”, писало је у саопштењу.
Да нападачи на Градску кућу нису били само обични бесни грађани било је јасно и из изостанка реакције јаких полицијских снага које су се ту налазиле. Приде, наводи о Вучићевом планираном доласку у Нови Сад пролетели су мрежом X још током поподнева, а у једном тренутку се појавио и снимак добро обезбеђене колоне која се креће из правца Београда.
Све то, међутим, не значи да и опозиција није одговорна за поразан завршетак протестног скупа огромне важности – и због прошлонедељних жртава и због спречавања нових трагедија.
Чак и да није било искуства са упадањем у полицијску клопку у бесмисленом покушају уласка у Скупштину Београда током протеста због децембарске изборне крађе, реч је о основној лекцији из политичке борбе: у протест се не иде без добро организованог сопственог обезбеђења. О јасном плану да не говоримо. Атомизирана опозиција, са безброј странака минорне снаге, то тешко да је, чак и у теорији, способна да обезбеди.
И шта сад? Бес грађана је огроман, њихово неповерење у систем дубоко, уз свакодневно добијање разлога да буде још дубље. И тешко да ће се то променити у правцу који би напредњацима одговарао.
У таквим околностима, власт има два могућа пута, али не она о којима је Вучић говорио у последњој сеанси код Милорада Марића, помињући референдум о поверењу председнику и његово убиство.
Један могући пут је стално повећање репресије, што, у коначном исходу, води у диктатуру, а потом и грађански рат.
Други је прављење прелазне владе која би припремила поштене изборе.
Има ли иког у опозицији ко верује да је Вучић способан за понуду која би значила миран излазак из непрекидне кризе?
Или бар идеју како да га на то натера?
Извор: Радар
