Piše: Vera Didanović
Može li se pasti niže?
Četiri dana nakon užasne tragedije u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 14 ljudi, a njih još troje se bori za život, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u taj grad u kasnim večernjim časovima da, okružen sa nekoliko desetina u tajnosti dovedenih pristalica, oplakuje prozore na stranačkim prostorijama, pale tokom protesta besnih građana?!
Koliko god bio vredan prezira, Vučićev način obesmišljavanja jednog od najmasovnijih dosadašnjih protesta u Novom Sadu, pokazao se prilično delotvornim: šira javnost dobila je, posredstvom većinskih medija, sliku huligana koji se više od sat vremena iživljavaju nad Gradskom kućom kao potvrdu teze o “rušilačkoj opoziciji”. Fekalije prolivene na ulazna vrata pokazale su se, pri tom, kao odličan začin u ionako otrovnoj propagandnoj kuhinji.
Može li se pasti niže?
Četiri dana nakon užasne tragedije u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 14 ljudi, a njih još troje se bori za život, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u taj grad u kasnim večernjim časovima da, okružen sa nekoliko desetina u tajnosti dovedenih pristalica, oplakuje prozore na stranačkim prostorijama, pale tokom protesta besnih građana?!
Koliko god bio vredan prezira, Vučićev način obesmišljavanja jednog od najmasovnijih dosadašnjih protesta u Novom Sadu, pokazao se prilično delotvornim: šira javnost dobila je, posredstvom većinskih medija, sliku huligana koji se više od sat vremena iživljavaju nad Gradskom kućom kao potvrdu teze o “rušilačkoj opoziciji”. Fekalije prolivene na ulazna vrata pokazale su se, pri tom, kao odličan začin u ionako otrovnoj propagandnoj kuhinji.
Istovremeno, desetine hiljada građana okupljenih da traže odgovornost za nevine smrti, razišla se uz nove razloge za obeshrabrenost. I još očajniji zbog nemoći pred nepojmljivom nepravdom i korupcijom koja odnosi žrtve.
Delovalo je kao dobro planirana akcija: još u ranim popodnevnim časovima, Bojan Pajtić je na mreži X upozorio da naprednjaci navijačima dele bejzbol palice kako bi u vreme protesta pravili materijalnu štetu.
Novosadska opozicija bila je još konkretnija, unapred saopštivši da ima saznanja da je vlast spremna da uz pomoć bliskih navijačkih grupa isprovocira nerede i uništavanje javne imovine na skupu. “Radi se o grupi navijača Vojvodine sa Grbavice, kojima rukovodi Marko Bosanac zvani Boske, vlasnik kompanije Montop, koja očitava struju za potrebe EPS-a i uvek učestvuje u obezbeđenju predizbornih skupova SNS-a, navodi novosadska opozicija”, pisalo je u saopštenju.
Da napadači na Gradsku kuću nisu bili samo obični besni građani bilo je jasno i iz izostanka reakcije jakih policijskih snaga koje su se tu nalazile. Pride, navodi o Vučićevom planiranom dolasku u Novi Sad proleteli su mrežom X još tokom popodneva, a u jednom trenutku se pojavio i snimak dobro obezbeđene kolone koja se kreće iz pravca Beograda.
Sve to, međutim, ne znači da i opozicija nije odgovorna za porazan završetak protestnog skupa ogromne važnosti – i zbog prošlonedeljnih žrtava i zbog sprečavanja novih tragedija.
Čak i da nije bilo iskustva sa upadanjem u policijsku klopku u besmislenom pokušaju ulaska u Skupštinu Beograda tokom protesta zbog decembarske izborne krađe, reč je o osnovnoj lekciji iz političke borbe: u protest se ne ide bez dobro organizovanog sopstvenog obezbeđenja. O jasnom planu da ne govorimo. Atomizirana opozicija, sa bezbroj stranaka minorne snage, to teško da je, čak i u teoriji, sposobna da obezbedi.
I šta sad? Bes građana je ogroman, njihovo nepoverenje u sistem duboko, uz svakodnevno dobijanje razloga da bude još dublje. I teško da će se to promeniti u pravcu koji bi naprednjacima odgovarao.
U takvim okolnostima, vlast ima dva moguća puta, ali ne ona o kojima je Vučić govorio u poslednjoj seansi kod Milorada Marića, pominjući referendum o poverenju predsedniku i njegovo ubistvo.
Jedan mogući put je stalno povećanje represije, što, u konačnom ishodu, vodi u diktaturu, a potom i građanski rat.
Drugi je pravljenje prelazne vlade koja bi pripremila poštene izbore.
Ima li ikog u opoziciji ko veruje da je Vučić sposoban za ponudu koja bi značila miran izlazak iz neprekidne krize?
Ili bar ideju kako da ga na to natera?
Izvor: Radar
