Пише: Атанас Ступар
Велики пјесник Јосиф Бродски назвао је Венецију воденим жигом. Ових дана наши политичари се договарају како да формулишу једно питање и упуте га једној комисији у Венецији како би од ње добили одговор са жигом. Иако Венецију повезују са жигом, сумњам да им је позната књига “Водени жиг” нобеловца Јосифа Бродског у којој је Венецију назвао “нечим најљепшим што је створено на земљи”. Пјеснику је постхумно испуњена жеља да на том, за њега божанском мјесту, буде и сахрањен.
Житељи Венеције ће вам рећи да град баш и није угодан за живот али неће порећи да њихов град привлачи туристе из читавог свијета доносећи им материјалне добробите. Питање је да ли ће знати за комисију која носи име њиховог града.
У божанској Венецији која на одређен начин живи од сопственог пропадања смјештена је комисија која савјетује и препоручује државама како да сачувају своје уставно-правне системе од урушавања и пропадања. Венецијанска комисија је формирана одмах послије пада Берлинског зида.
У Црној Гори, гдје по мом суду још није пао Берлински зид, прошле недјеље је потписан споразум о обраћању Венецијанској комисији. Потписници споразума упутиће питање комисији. Од комисије ће у догледно вријеме стићи одговор.
Наши политичари очекују да ће из Венеције добити нешто изузетно драгоцјено и веома корисно што ће повећати углед њихових партија.
Прије него што им то стигне подсјетимо се повода којим се обраћају Венецијанској комисији.
Захтијевају провјеру датума испраћаја у пензију једне суткиње Уставног суда Црне Горе!
Скупштина Црне Горе тражи да се у Венецији утврди датум њеног пензионисања. Још је на вријеме и Агенција за сузбијање корупције (АСК) да се придружи писму Венецијанској комисији. АСК би требао да о истом трошку затражи одговор колико износи максимална вриједност поклона у еурима који будућа црногорска пензионерка може прихватити на уздарје оног дана када је колектив Уставног суда буде пратио у пензију.
Ове двије ставке, испраћај у пензију и пригодан поклон, дио су црногорског чиновничког пејзажа баш као што су вода, канали, мостови, гондоле, Мурано стакло, огледала дио Венецијанског пејзажа.
Што рећи о Црногорској политици која је ријешила да се Венецијанском огледалу, пардон Комисији, обрати ријечима из бајке:
“Огледалце, огледалце моје, кажи ми у Црној Гори најевропскија партија ко је”
Венецијанска огледала се праве још од 14. вијека. Краси их умјетничка елеганција и префињена израда. Захваљујући томе позната су и цијењена широм свијета. Луксузна Венецијанска огледала појачавају дубину простора и одраз ликова у њему.
Која је дубина простора Црногорске политичке сцене? Који се ликови у њој одражавају?
Црногорски политички простор личи на теретану препуну задиханих и ознојених вјежбача. Ти људи неуморно тренирају на бирократско-административним справама. Пред јавношћу одмјеравају своје политичарске бицепсе, трицепсе, квадрицепсе.
Држави би било много корисније да вјежбачи са тренирања политичког тијела пређу на тренирање политичког ума. За то ће им бити потребно много више од гутања протеина, трчања у мјесту, преласка са справе на справу и тражења потврда, потписаних жигом, воденим или мастиљавим, о томе колико су јаки.
Глупо је и неозбиљно очекивати од Венецијанске комисије да поводом пензионисања једног осигураника утврди која је партија на европском путу а која на европској странпутици. Бескорисно је сазнати када се може постати пензионер у институцијама Црне Горе ако су у међувремену особе за које се поставља питање по сили закона постале пензионери на овај или на онај начин.
Вријеме је да одрастемо. Манимо се огледалцета на зиду и бајковитих питања. Удостојимо сами себе одговорима макар на она најједноставнија питања. Престанимо да се бламирамо пред Европским партнерима. Ваљда умијемо сами, без стране помоћи, израчунати када се и по којем закону одлази у пензију. У противном што ће нам држава.
