Piše: naš stalni dopisnik sa Divljeg zapada Milija Todorović (u ulozi Garija Kupera)
Potcenzusna muva (algorija na položaj ispod cenzusa, a i na politički značaj ili veličinu) politička partija SDP, ovih dana traži pažnju javnosti. Tačnije, nakon propalih projekata Raška, Draginje i Ranja, brodolomne daske te nekadašnje parlamentarne partije postale su odskočne za anonimnog i totalno neharizmatičnog Ivana Vujovića, novog im lidera.
Ne znajući šta da radi na novoj političkoj mapi Crne Gore, gdje sve manje ima prostora za ekstremizam, Cetinjanin Vujović opet otvara identitetske teme, lovi ruske i beogradske špijune, i priželjkuje parlamentarne izbore. Kaže „Dogodine“, iako su veće šanse da će se dogodine stići u Prizren, nego što će Vujović pokupiti potpise za izbornu listu sa njim na čelu. A i bolje za njega da je tako. Jednom je, sjećam se, Narodna stranka za malo ostala ispod cenzusa, i ta nekad druga po snazi politička partija u CG – nikad više u skupštinu, što bi rekao onaj gavran E.A.Poa.
E takva sudbina čeka i SDP. I oni to dobro znaju. Zato ovih dana glume da su oni i njihova politička agenda u centru narodne pažnje. A nije više bitan SDP nego SDT, čija aktivnost će u narednom periodu (pa baš „dogodine“) počistiti sve one centre moći (iz kriminalnih i sivih zona društva) koje su stvarale privid da SDP i njegovo viđenje Crne Gore predstavljaju zbir političkih elemenata veći od par procenata.
Do čitanja u sljedećem broju….
